Svake godine, poljoprivreda u Srbiji trpi velike štete zbog grada, koji se smatra elementarnom nepogodom. Sezona protivgradne odbrane traje od 15. aprila do 15. oktobra, a poljoprivrednicima se savetuje da se ne oslanjaju isključivo na protivgradnu zaštitu, već da koriste i protivgradne mreže kao i osiguranje svojih useva.
U Moravičkom okrugu, protivgradni strelci su u stalnoj pripravnosti, čekajući instrukcije iz radarskog centra u Užicu. Njihov zadatak je da zaštite voće i povrće zasađeno na stotinama hektara, kao i stambene objekte. Dragan Milovanović, jedan od protivgradnih strelaca, objašnjava da od trenutka kada dobije naređenje, ima samo 20 minuta da stigne do stanice i pripremi rakete za ispaljivanje. Uključuje se u operaciju i čeka dalja naređenja kako bi pravovremeno reagovao.
Najveći broj gradonosnih oblaka javlja se na području Zapadne Srbije iako vreme može biti promenljivo. Period od početka sezone do kraja jula je najkritičniji, dok se od avgusta do septembra grad javlja ređe. Grad Čačak je za ovu sezonu obezbedio 6 miliona dinara iz lokalnog budžeta za nadoknadu protivgradnim strelcima. Prema informacijama iz Radarskog centra Užice, u Čačku je obezbeđeno oko 12 do 13 raketa po stanici, a trenutno postoje 25 stanica sa 50 aktivnih strelaca.
Uprkos naporima, većina zemalja danas ne koristi protivgradne rakete. Ove rakete su i dalje prisutne samo u zemljama bivšeg Sovjetskog saveza i bivšoj Jugoslaviji, a njihova efikasnost je ograničena na 30 procenata. S obzirom na ovo, stručnjaci sve više apeliraju na poljoprivrednike da ne oslanjaju samo na protivgradne rakete, već da se okrenu i drugim oblicima zaštite.
Zoran Ćirić iz Udruženja osiguravača Srbije ističe da je broj osiguranih poljoprivrednih površina u Srbiji u porastu, što je pozitivna promena. Pre pandemije, do 2019. godine, osigurano je samo 10 do 12 procenata obrađivanih površina, dok je taj procenat sada povećan na 15-16 procenata. Ipak, i dalje je to daleko od zadovoljavajuće situacije.
Osiguranje poljoprivrednih površina može značajno pomoći poljoprivrednicima da se zaštite od gubitaka izazvanih nepogodama, uključujući grad. U tom kontekstu, važno je da se poljoprivrednici edukuju o različitim vrstama osiguranja i zaštitnih mera koje su im dostupne.
S obzirom na sve veće izazove sa kojima se suočavaju poljoprivrednici, uključujući klimatske promene i nepredvidive vremenske uslove, diversifikacija strategija zaštite postaje neophodna. Korišćenje protivgradnih mreža, kao i unapređivanje sistema osiguranja, predstavljaju ključne korake ka smanjenju rizika i gubitaka u poljoprivredi.
Poljoprivredna proizvodnja je temelj ekonomije Srbije, stoga je od suštinske važnosti da se zaštite resursi i investicije u ovaj sektor. U tom smislu, pored sufinansiranja od strane lokalnih vlasti, važna je i svest samih poljoprivrednika o značaju osiguranja i prevencije. Razvoj svesti o ovim pitanjima može doprineti povećanju stope osiguranja i smanjenju šteta koje se svake godine beleže zbog nepogoda poput grada.
Kroz zajedničke napore, kako poljoprivrednika, tako i lokalnih vlasti i osiguravača, moguće je stvoriti održiviji i otporniji poljoprivredni sektor u Srbiji. Ulaganje u zaštitu useva i edukacija o dostupnim merama može doneti dugoročne koristi ne samo za poljoprivrednike, već i za celokupnu zajednicu.
