Svaki ciklus korišćenja antibiotika može dugoročno oštetiti korisne bakterije u organizmu, a nova studija Univerziteta u Upsali pokazuje da ti efekti mogu trajati i do osam godina, prema članku objavljenom u časopisu „Nature Medicine“.
Antibiotici su od suštinskog značaja za lečenje infekcija, ali osim uobičajenih neželjenih dejstava, mogu uništiti i korisne bakterije u organizmu. Ovo ne samo da može dovesti do problema sa zdravljem, već i doprineti razvoju rezistentnih „loših“ bakterija, ističe ANSA.
Istraživači sa Univerziteta u Upsali analizirali su podatke iz švedskog registra lekova i povezali ih sa detaljnom mapom crevnog mikrobioma 14.979 odraslih osoba. „Videli smo da upotreba antibiotika pre četiri do osam godina i dalje utiče na sastav trenutnog mikrobioma. Za neke vrste antibiotika, čak i jedan ciklus ostavlja tragove“, rekao je autor studije Gabrijel Baldanzi.
Tokom istraživanja, tim je utvrdio da efekti upotrebe antibiotika nisu isti za sve vrste. Na primer, klindamicin, fluorohinoloni i flukloksacilin izazivaju najveće promene u mikrobiomu, dok je penicilin V imao minimalan i kratkotrajan efekat. Ove razlike ukazuju na to da bi prilikom propisivanja antibiotika trebalo uzeti u obzir njihov uticaj na crevni mikrobiom.
Koordinator studije, Tuve Fal, naglasio je da rezultati pružaju važne kliničke smernice. „Studija može pomoći u definisanju budućih preporuka za upotrebu antibiotika, posebno kada se bira između dva jednako efikasna leka, od kojih jedan ima slabiji uticaj na crevni mikrobiom“, istakao je Fal.
Ovaj rad ukazuje na značaj pažljivog korišćenja antibiotika i potrebu za daljim istraživanjima o njihovom dugoročnom uticaju na ljudsko zdravlje. S obzirom na sve veći problem rezistencije na antibiotike, razumevanje načina na koji ovi lekovi utiču na mikrobiom može biti ključno za očuvanje efikasnosti antibiotika u budućnosti.
Osim što se fokusira na fiziološke aspekte, ova studija takođe postavlja pitanje o tome kako bi se mogli razviti novi pristupi u lečenju infekcija, koji bi minimizovali štetne efekte na korisne bakterije. Na primer, istraživači razmatraju mogućnost razvoja antibiotika koji bi bili usmereni na patogene bakterije, a da pritom ne utiču na korisne mikroorganizme u crevima.
U svetlu ovih otkrića, važno je da pacijenti budu svesni potencijalnih dugoročnih efekata korišćenja antibiotika. Edukacija o pravilnoj upotrebi antibiotika može pomoći u smanjenju njihove prekomerne upotrebe i rizika od razvoja otpornosti.
Osim toga, stručnjaci naglašavaju važnost povratka prirodnim metodama lečenja i jačanja imunološkog sistema, kao što su ispravna ishrana, fizička aktivnost i korišćenje probiotika, koji mogu pomoći u održavanju zdravog mikrobioma.
Sve ove informacije ukazuju na to da je potrebno preispitati način na koji se antibiotici propisuju i koriste. Kako bi se očuvala njihova efikasnost i smanjili negativni efekti na organizam, potrebne su nove strategije i pristupi, koji će obezbediti zdravije mikrobiome i smanjiti rizik od rezistencije.
U zaključku, istraživanja poput ovog iz Univerziteta u Upsali imaju potencijal da unaprede medicinsku praksu i pomognu u razvoju boljih strategija za lečenje infekcija, što je ključno za očuvanje javnog zdravlja. U svetu gde su antibiotici često korišćeni, razumevanje njihovog uticaja na mikrobiome i zdravlje može biti presudno za buduće generacije.
