Vest o tome da su Fejsbuk i Instagram u petak doživeli prekid rada izazvala je veliku pažnju i medijsku pompu. Iako je ovaj problem trajao samo nekoliko sati, korisnici su bili u potrazi za informacijama o tome kada će platforme ponovo biti dostupne. Ovaj incident je ponovo otvorio diskusiju o tome koliko smo zavisni od društvenih mreža i kako reagujemo kada smo „offline“.
IT konsultant Vojislav Rodić i psiholog Jelena Milošević razgovarali su za Euronews Srbija o psihološkim aspektima zavisnosti od društvenih mreža. Milošević je istakla da su društvene mreže postale način emocionalne regulacije za mnoge ljude. Kada se suočavaju sa stresom ili unutrašnjim nemirom, mnogi biraju da se skroluju po mrežama umesto da se suoče sa svojim emocijama.
Prema njenim rečima, ovo može dovesti do „otupelosti“, gde ljudi ne obraćaju pažnju na svoja stvarna emocionalna stanja, već ih potiskuju skrolovanjem kroz feedove. Ovo može biti problematično jer se izbegava suočavanje sa sopstvenim osećanjima i unutrašnjim previranjima. Umesto da pronađu zdrave načine za suočavanje sa stresom, mnogi ljudi koriste društvene mreže kao mehanizam za izbegavanje.
Rodić je dodao da se u savremenom društvu suočavamo sa epidemijom usamljenosti i stalnim prekidima mira usled neprekidnih notifikacija i poruka. Ljudi često ne mogu pronaći trenutke tišine i samoće, čak ni u svojim domovima. U svetu u kojem su društvene mreže postale dominantan oblik komunikacije, pojedinci često osećaju potrebu da budu stalno dostupni, što može dovesti do anksioznosti i stresa.
Milošević je naglasila da je važno razvijati svest o tome kako se osećamo kada koristimo društvene mreže. Umesto da se oslanjamo na njih za emocionalnu podršku, trebali bismo naučiti kako da se nosimo sa svojim emocijama na zdraviji način. Ovo uključuje prepoznavanje kada osećamo anksioznost ili stres i pokušaj suočavanja sa tim osećanjima umesto da ih potiskujemo.
U današnjem svetu, gde je tehnologija postala neizostavni deo naših života, važno je uspostaviti ravnotežu između korišćenja društvenih mreža i očuvanja mentalnog zdravlja. Rodić je ukazao na to da bi ljudi trebali prepoznati trenutke kada im je potrebna tišina i osamljivanje, kako bi se mogli koncentisati i razmisliti o svojim osećanjima.
Ovaj prekid rada društvenih mreža može poslužiti kao podsticaj za razmišljanje o našoj zavisnosti od njih. Možda bi bilo korisno da periodično uzmemo pauzu od društvenih mreža i posvetimo više vremena sebi i svojim unutrašnjim procesima. To bi moglo doprineti boljoj emocionalnoj regulaciji i smanjenju stresa.
S obzirom na to koliko je društvenim mrežama postalo teško odoljeti, važno je postaviti granice. Rodić i Milošević su se složili da je ključno pronaći način da se uspostavi zdrava interakcija s tehnologijom, kako bismo mogli da uživamo u svim njenim prednostima, a da pritom ne izgubimo iz vida svoja emocionalna i mentalna stanja.
Na kraju, ova situacija nas podseća na to koliko je važno biti svestan svojih emocionalnih potreba i kako se one mogu regulisati bez oslanjanja na društvene mreže. Razvijanje zdravih navika i emocionalne svesti može dovesti do boljeg mentalnog zdravlja i kvalitetnijeg života.
