Predsednik Skupštine Crne Gore, Andrija Mandić, danas je položio venac na Časni krst koji je nedavno stigao iz Jasenovca u hram Sv. Arhangela Gavrila u Doljanima. Ova ceremonija je organizovana povodom obeležavanja Dana sećanja na žrtve logora Jasenovac, Mauthauzen i Dahau, što je značajan događaj za sve koji se sećaju stradanja nevinih ljudi tokom Drugog svetskog rata.
Jasenovac, kao jedan od najzloglasnijih logora smrti, predstavlja tamnu tačku u istoriji ne samo Hrvatske, već i cele bivše Jugoslavije. U ovom logoru su stradali ljudi različitih nacionalnosti, ali posebno Srbi, Jevreji i Romi. Procene govore da je u Jasenovcu ubijeno između 77.000 i 100.000 ljudi, a mnogi od njih su bili nevini civili. Ova tragedija se često zaboravlja ili umanjuje, pa je obeležavanje dana sećanja od suštinskog značaja za očuvanje istorijske istine.
Mandić je istakao važnost sećanja na žrtve i njihovu sudbinu, naglašavajući da je zaborav najveći neprijatelj. Položen venac na Časni krst simbolizuje poštovanje prema onima koji su izgubili život zbog ideologije mržnje i netolerancije. Takođe, ovaj čin je i poziv na jedinstvo i pomirenje među narodima koji su pretrpeli patnje tokom rata.
Časni krst, koji je stigao u manastir u Doljanima po blagoslovu episkopa pakračko-slavonskog Jovana (Ćulibrka) i mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija, ima poseban značaj za lokalnu zajednicu. Manastir u Doljanima je mesto gde se okupljaju vernici, ali i simbol otpora i sećanja na žrtve prošlosti. Ovaj događaj se ne može posmatrati samo kao čin sećanja, već i kao poziv na izgradnju boljeg društva koje se temelji na ljudskim pravima i poštovanju svih.
Obeležavanje Dana sećanja na žrtve logora Jasenovac, Mauthauzen i Dahau nije samo lokalna inicijativa, već se u njemu prepoznaje i širi kontekst borbe protiv zaborava i negiranja holokausta. U mnogim zemljama širom sveta, slični dani se obeležavaju kako bi se podigla svest o strašnim posledicama mržnje i netolerancije. Sećanje na žrtve logora postavlja pitanje ljudskosti i moralne odgovornosti svakog pojedinca, kao i društva u celini.
Pored toga, ovakvi događaji su prilika da se promovišu vrednosti mira, tolerancije i međusobnog razumevanja. Neophodno je da se mlade generacije edukuju o ovim temama kako bi se sprečilo ponavljanje sličnih tragedija u budućnosti. Istorija nas uči da je važno prepoznati i osuditi svaku vrstu nasilja i diskriminacije, bez obzira na to ko je žrtva.
Važno je napomenuti da se obeležavanje ovakvih dana ne sme svoditi samo na rituale, već je potrebno da bude i podstrek za akciju. Društvo treba da se angažuje u borbi protiv mržnje, predrasuda i diskriminacije, te da stvara uslove za dijalog i pomirenje. Samo kroz zajednički rad i razumevanje možemo izgraditi društvo koje će biti otpornije na sukobe i koje će pružiti bolje sutra svim svojim građanima.
Mandićeva poseta manastiru i polaganje venca simbolizuje da se sećanje na žrtve ne sme zaboraviti i da je dužnost svakog pojedinca da doprinese izgradnji mira i razumevanja. U tom smislu, obeležavanje Dana sećanja na žrtve logora predstavlja važnu lekciju o ljudskoj prirodi i potrebi da se iz prošlosti uči kako bi se izgradila bolja budućnost.
