Anđelina Džoli se nedavno osvrnula na ključni trenutak u svojoj karijeri, otkrivajući kako je film „Đia“ promenio njen život. U ovom ostvarenju, Džoli je igrala ulogu supermodela Đie Karanđi, koja je umrla od AIDS-a u mladosti. Iako je Džoli na početku odbijala da preuzme ovu ulogu zbog straha od posledica koje bi to moglo imati na njen život, na kraju je prihvatila izazov i kroz ulogu pronašla način da se suoči sa sopstvenim demonima.
U intervjuu za Variety, Džoli je priznala: „Nisam htela to raditi, nisam htela ulaziti u to. Verovatno zato što nisam htela tu ulogu, jer me je bilo strah gde bi me mogla odvesti.“ Ova izjava osvetljava njenu unutrašnju borbu i svesnost o opasnostima koje dolaze sa takvom ulogom, posebno u svetlu njenog ličnog iskustva sa zavisnošću od droga.
Dok je radila na „Điji“, Džoli se suočavala sa sopstvenim zavisnostima, a lik koji je tumačila bio je simbol borbe koja je izuzetno uticala na nju. „Poistovetila sam se sa njom. Od svih likova koje sam ikada glumila, ona mi je najbliža. Na neki čudan način ta uloga mi je pomogla da izbegnem njenu sudbinu,“ izjavila je Džoli. Ovo ukazuje na to kako je film za nju postao neka vrsta terapije.
Džoli je takođe napomenula da je Đia imala mnogo više dubine nego što su ljudi shvatali u trenutku njene smrti. „Imala je toliko toga u sebi, a niko to nije znao. Svi su mislili da je samo lepa i problematična,“ dodala je glumica. Ova refleksija na Đijin život i sudbinu otkriva kako je Džoli kroz umetnost pokušala da razume i preispita sopstvenu borbu.
Film „Đia“ je bio presudan za Džoli, jer je obeležio njen pravi proboj u filmskoj industriji. Za svoju ulogu dobila je Zlatni globus, kao i prestižnu nagradu SAG, čime je pokazala svoj ogroman glumački raspon. Ova nagrada nije samo simbol priznanja njenog talenta, već i dokaz kako je Džoli, kroz ovu ulogu, uspela da se izbori sa svojim problemima.
Osim lične borbe, „Đia“ je takođe otvorila diskusiju o problemima zavisnosti, mentalnog zdravlja i stigmatizacije pojedinaca koji se bore sa sličnim pitanjima. Džoli je kroz svoj rad uspela da skrene pažnju na ove važne teme, čime je doprinela širem razumevanju problema koji pogađaju mnoge ljude.
Film je snimljen u vremenu kada je AIDS bio još uvek tabu tema, i Džolina prikazivanje Đie Karanđi donelo je ljudsku dimenziju ovoj borbi. Njena sposobnost da prenese emocionalnu dubinu i složenost lika pomogla je gledaocima da shvate stvarne posledice bolesti i zavisnosti.
Kroz „Điu“, Džoli nije samo pokazala svoj izvanredan talenat, već je takođe pružila nadu i inspiraciju drugima koji se bore sa sličnim demonima. Njena priča o borbi protiv zavisnosti i kako je umetnost postala njen izlaz, može poslužiti kao svetionik za mnoge koji se bore sa istim izazovima.
Na kraju, Džoli je kroz „Điu“ uspela da ne samo redefiniše svoju karijeru, već i da ostavi trajan utisak na filmsku industriju i društvo u celini. Njena hrabrost da se suoči sa sopstvenim demonima, kao i sa težkom tematikom filma, čini je jedinstvenom figurom u svetu filma i aktivizma.
