Mijat Kostić iz organizacije „Novi Treći Put“ je komentarisao nedavnu posetu predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog Srbiji, ističući da ovaj događaj nije potpuno iznenađujući s obzirom na prethodne kontakte između dve zemlje. Kostić je naveo da su Ukrajina i Srbija tokom ranijih susreta, uključujući posetu predsednika ukrajinskog parlamenta Beogradu, potvrdile postojanje zajedničkih interesa.
Kostić je istakao da poseta ima značajnu poruku o mogućnosti jačanja saradnje između Srbije i Ukrajine, posebno u oblastima evropskih integracija, ekonomije i energetike. Objašnjavajući kontekst razgovora između predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Zelenskog, naveo je da postoji zajednički interes za očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta, s obzirom na to da Ukrajina nije priznala Kosovo. Ovaj zajednički stav može poslužiti kao osnova za dalje jačanje političkih odnosa između dve zemlje.
Srbija je, prema Kostiću, od početka rata u Ukrajini jasno podržala očuvanje teritorijalnog integriteta Ukrajine, dok je Ukrajina ostala dosledna u odbacivanju nezavisnosti Kosova. U tom kontekstu, Kostić je podsetio na istorijske veze između Srbije i Ukrajine, napominjući da je Ukrajina osudila bombardovanje tadašnje Jugoslavije, što može stvoriti određeni nivo političkog poverenja.
Kada je reč o ekonomskim odnosima, Kostić veruje da postoji veliki potencijal u oblasti energetike i namenske industrije. On je istakao da bi saradnja između dve zemlje mogla da se razvije kroz zajednički rad na inovacijama, posebno u tehnologijama vezanim za dronove i veštačku inteligenciju. Ukrajina je, tokom sukoba, bila prinuđena da ubrzano razvija nove tehnologije, dok je Srbija uložila značajna sredstva u slične oblasti.
Pitanje sankcija Rusiji takođe je bilo na agendi razgovora. Kostić je ukazao na to da će Zelenski verovatno izneti svoj stav o sankcijama, ali da Srbija ostaje pri svojoj dosadašnjoj politici. On je naglasio da Srbija ima jasno definisanu spoljnu politiku i da ne očekuje promene u tom pogledu. Ova poseta dolazi u teškom trenutku za Ukrajinu, usred neizvesnosti oko američke vojne pomoći i pitanja sistema protivvazdušne odbrane.
Kostić je ukazao da Ukrajina i dalje zavisi od strane pomoći, posebno od Sjedinjenih Američkih Država, te da nedostatak naprednih sistema kao što su Patriots može dodatno otežati njihovu situaciju. On je naglasio paradoks u razvoju vojne tehnologije Ukrajine, gde je ofanzivna moć znatno napredovala, dok je defanzivni sistem i dalje nedovoljno razvijen za efikasno presretanje svih ruskih raketa.
Rat u Ukrajini postao je test za budućnost ratovanja, a Kostić smatra da je to postalo poligon za razvoj novih tehnologija, posebno dronova. Ukrajinske kompanije su tokom sukoba razvile brojne sisteme, uključujući jeftine dronove za izviđanje i napade, čime je došlo do ubrzanog razvoja ukrajinske dronske industrije. Kostić je ukazao na to da će u budućnosti ratovanja sve više biti prisutni autonomni sistemi i dronovi, što će dramatično promeniti ulogu čoveka na bojnom polju.
U kontekstu buduće saradnje između Srbije i Ukrajine, Kostić veruje da će zajednička borba za suverenitet i teritorijalni integritet i dalje povezivati ove dve zemlje. Njihova slična iskustva i stavovi mogli bi doprineti jačanju ekonomskih i političkih odnosa, što bi moglo biti od koristi za obezbeđivanje stabilnosti i razvoja u regionu.
