Sve više građana Srbije odlučuje se za život van gradskih sredina, što se ogleda i u rastu potražnje za seoskim nekretninama. U poslednjih nekoliko godina, mnogi kupci traže kuće sa voćnjacima, vrtovima i mirnim okruženjem, daleko od gradske gužve, ali dovoljno blizu potrebne infrastrukture. Ova promena u trendovima stanovanja dolazi kao rezultat želje za kvalitetnijim životom, što je dodatno podstaknuto i aktuelnom situacijom u urbanim sredinama.
Ministarstvo za brigu o selu u februaru ove godine raspisalo je javni konkurs za dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom, za šta je opredeljeno 375 miliona dinara. Subvencije za kupovinu seoske kuće povećane su na 13.000 evra, što predstavlja značajan porast u odnosu na prethodnu godinu kada je pojedinačno odobravano po 1,2 miliona dinara. Ove subvencije dodatno stimuliraju potražnju i omogućavaju mnogim ljudima da ostvare svoj san o životu na selu.
Raspon cena kuća u Srbiji je veoma širok i zavisi od nekoliko faktora. Lokacija, udaljenost od grada, stanje objekta, veličina placa i dostupnost infrastrukture (priključci za vodu, kanalizaciju, gas, asfaltirani putevi, javni prevoz, blizina škola ili prodavnica) ključni su faktori koji utiču na formiranje cene. Aleksandra Mihajlović sa portala 4zida navodi da je prosečna cena kuća u Beogradu oko 1.460 evra po kvadratu, dok je u Novom Sadu veća, oko 1.767 evra po kvadratu. U drugim gradovima, kao što su Kragujevac, Niš i Subotica, cene su znatno niže, sa prosečnim cenama od 747 do 843 evra po kvadratu.
U Subotici i Novom Sadu, kuće se u proseku prodaju za oko 70 dana, što ukazuje na stabilnu potražnju i funkcionalno tržište bez većih zastoja. Kada govorimo o mestima blizu Beograda koja su privlačna kupcima, posebno se ističu naselja u opštinama Surčin, Grocka, Barajevo i Sopot, kao i mesta poput Dobanovaca i Batajnice. Pančevo se takođe ističe kao popularna destinacija zahvaljujući dobroj saobraćajnoj povezanosti sa Beogradom.
Povećane subvencije mogu dodatno motivisati kupce koji su odlagali odluku o kupovini, naročito u cenovnim kategorijama koje se uklapaju u okvir državne podrške. U blizini Novog Sada, mesta kao što su Veternik, Futog, Kać, Temerin i Sremska Kamenica često su u fokusu kupaca koji traže ravnotežu između cene i dostupnosti grada.
Tržište kuća u okolini Beograda je veoma aktivno, a potražnja za nekretninama na lokacijama kao što su Kosmaj i prigradska naselja je velika. Prosečna cena kuća u Pančevu je trenutno 1.076 evra po kvadratu, dok se cene kreću od 470 do 1.682 evra po kvadratu. U Surčinu, prosečna cena iznosi 1.630 evra po kvadratu, dok u Grockoj iznosi 1.025 evra po kvadratu. Barajevo se izdvaja sa prosečnom cenom od 924 evra po kvadratu.
Kuće koje zahtevaju renoviranje ili se nalaze u udaljenijim selima sa slabijom infrastrukturom obično su u nižem cenovnom rangu, dok novije kuće sa većim dvorištem i boljim pristupom postižu značajno više cene po kvadratu.
Ministarstvo za brigu o selu raspisalo je novi javni konkurs za dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu seoskih kuća. Pravo učešća imaju punoletni državljani Srbije koji nemaju nepokretnost u vlasništvu, a konkurs je otvoren do utroška sredstava, najkasnije do 1. novembra 2026. godine. Ova inicijativa omogućava pojedincima, samohranim roditeljima, bračnim i vanbračnim parovima, kao i mladim poljoprivrednicima, da ostvare svoj cilj i stvore dom u nekom od srpskih sela. Do sada je dodeljeno 4.000 seoskih kuća, a više od 17.100 ljudi se uselilo u nova domaćinstva, među kojima je veliki broj dece.
Sve navedeno ukazuje na sve veću popularnost života na selu, kao i na potencijalne prednosti koje ova promena može doneti, kako pojedincima, tako i društvu u celini.
