Mesec dana je prošlo od tragičnog događaja koji se odigrao na Vračaru, kada je ubijen Vukašin Stanković (23), student četvrte godine Fakulteta za bezbednost, a njegov prijatelj Miloš R. (23) je teško povređen. Napad se dogodio ispred kladionice u noći između 30. i 31. avgusta. Tokom istrage, uhapšene su tri osobe, među kojima su dvojica maloletnika (17) i jedan mladić (18) koji se predao policiji. Četvrti osumnjičeni, Đ. M. (19), još uvek je u bekstvu.
Vukašin i Miloš su napadnuti nožem, a lekari su uspeli da saniraju Miloševe povrede, dok Vukašin, nažalost, nije preživeo. Motiv napada ostaje nejasan, s obzirom na to da su osumnjičeni tvrdili da ne poznaju svoje žrtve. Oružje korišćeno u zločinu nije pronađeno.
Ana Jović, Vukašinova majka, izjavila je za „Novosti“ da je ostala bez sina jedinca, koga su ubili bez ikakvog povoda. Vukašin je bio primeran student, bez ikakvih problema sa zakonom. U trenutku ubistva, bio je u procesu polaganja ispita i želeo je da proslavi svoj uspeh sa Milošem.
Prema Aninim rečima, Vukašin je te subote otišao na piće, rekavši joj da će se vratiti kasnije. Ujutru je saznala da je Vukašin povređen u napadu. Kada je otišla do kladionice, zatekla je situaciju u kojoj je njen sin već bio na reanimaciji. Nažalost, obaveštena je da je Vukašin podlegao povredama.
Ana je otkrila da su Vukašin i Miloš pre napada bili u kafiću, a kada je kafić zatvoren, otišli su u kladionicu. Prema njenim rečima, osumnjičeni su ih najpre pozvali napolje pod izgovorom da žele da razgovaraju, a zatim ih napali.
Ono što je posebno zabrinjavajuće jeste da su neki od napadača bili poznati policiji. Ana Jović je istakla da su osumnjičeni, nedelju dana pre ovog incidenta, napali mladića u Skadarliji, ali su nakon 48 sati pušteni. Ovaj detalj dodatno komplikuje situaciju i postavlja pitanja o efikasnosti policije i pravosudnog sistema u Srbiji.
Ana veruje da su Vukašin i Miloš postali slučajne mete, a osumnjičeni su se ponašali bez obzira na posledice. Ona je izrazila zabrinutost zbog četvrtog osumnjičenog, koji je još uvek na slobodi i koji bi mogao ponovo da napadne nekoga.
Prema informacijama koje je Ana dobila, osumnjičeni su se nakon napada vratili u lokal gde su bili pre zločina, skinuli kamere i odneli risiver. Ipak, identifikovani su zahvaljujući snimcima sa kamera koje pokrivaju Kursulinu ulicu i snimcima iz kladionice.
Ana Jović se bori da dobije pravdu za svog sina i traži odgovore o tome kako je moguće da su osumnjičeni prethodno bili uhapšeni, a zatim pušteni da ponove krivična dela. Ona je naglasila da je njen život nakon gubitka sina postao pakao, te da se oseća bespomoćo dok čeka pravdu.
Ovaj incident je izazvao veliku zabrinutost među građanima Beograda i šire, jer se postavlja pitanje sigurnosti mladih ljudi u gradu. Osim toga, ukazuje na potrebu za reformama u pravosudnom sistemu kako bi se sprečili slični zločini u budućnosti.
U ovom slučaju, Vukašinova majka se nada da će se pravda zadovoljiti i da će odgovorni za ovaj stravičan zločin biti kažnjeni. Ona se suočava sa gubitkom i tugom, ali i sa borbom da osigura da se ovakvi incidenti ne ponove. Osumnjičeni su još uvek na slobodi, a javnost iščekuje dalji razvoj situacije i ishod istrage.
