Predsednica Skupštine Srbije, Ana Brnabić, osudila je nasilje koje se dogodilo tokom protesta u Nišu, naglašavajući da su učesnici, koji su prvobitno krenuli kao „pravednici“, završili kao fašisti. Ova izjava je došla nakon što su demonstracije, koje su se pretpostavljale da su organizovane u znak solidarnosti, prerasle u nasilne sukobe, tokom kojih su povređene desetine ljudi, uključujući žene, majke i bake. Brnabić je na platformi X izjavila da je nasilje koje se dogodilo tokom protesta sprečilo otvorenu diskusiju među ljudima, čime je postavljeno pitanje o stvarnim motivima učesnika.
Brnabić je ranije istakla da su protesti, koji su se inicijalno predstavljali kao izraz empatije, zapravo postali isključivo nasilni. Ova transformacija je izazvala zabrinutost među političarima i građanima, koji se pitaju o pravim namerama organizatora i učesnika. Ona je takođe izrazila saučešće porodici Vukašina Crnčevića, koji je preminuo usled povreda zadobijenih u nesreći na železničkoj stanici u Novom Sadu. Brnabić je naglasila da tragedije poput ove ne bi trebale da budu iskorišćene za deljenje ljudi u Srbiji.
Prema njenim rečima, tokom protesta u Nišu, demonstranti su gađali kamenjem, jajima i flašama članove Srpske napredne stranke (SNS) koji su došli na tribinu. Brnabić je osudila takvo ponašanje, nazivajući nasilje „zabavom“ za one koji su učestvovali u sukobima. Ovakvi incidenti postavljaju dodatna pitanja o bezbednosti i toleranciji u društvu, kao i o granicama slobode okupljanja i izražavanja mišljenja.
Premijer Srbije u ostavci, Miloš Vučević, takođe je komentarisao situaciju, navodeći da su on i predsednica Skupštine odlučili da iz bezbednosnih razloga ne prisustvuju zakazanoj tribini SNS-a. Ova odluka ukazuje na ozbiljnost situacije i potrebu za zaštitom javnog reda i mira tokom ovakvih događaja.
Nasilje na protestima takođe podseća na šire društvene tenzije koje postoje u Srbiji, koje su često potaknute političkim nesuglasjima i ekonomskim problemima. Protesti su postali česti u poslednjih nekoliko godina, a mnogi smatraju da su oni odraz nezadovoljstva građana prema vlasti i trenutnoj situaciji u zemlji.
Ovo nasilje dovodi do pitanja kako se može izgraditi društvo koje će biti otvoreno za dijalog i razmenu mišljenja bez upotrebe nasilja. Takođe, postavlja se pitanje kako se vlast može nositi sa ovakvim situacijama i obezbediti sigurnost građana.
S obzirom na trenutnu situaciju, važno je da vlasti, kao i građani, rade na izgradnji međusobnog poverenja i poštovanja. Dijalog je ključan za rešavanje razlika i nesuglasica u društvu. Samo kroz otvoreni razgovor i razumevanje moguće je prevazići tenzije i sprečiti dalja nasilja.
Nasilje na protestima u Nišu nije samo lokalni problem, već odražava širu sliku društvenih i političkih tenzija u Srbiji. Potrebno je više truda sa svih strana kako bi se osiguralo da se ovakvi incidenti ne ponavljaju, a da se građanima omogući pravo na mirno okupljanje i izražavanje svojih stavova bez straha od nasilja i represije.
U svetlu ovih događaja, važno je da svi učesnici u društvenom i političkom životu Srbije prepoznaju odgovornost koju imaju prema zajednici i da rade na stvaranju okruženja u kojem će se poštovati prava svih građana, bez obzira na njihove političke stavove. Ovakvi incidenti moraju poslužiti kao upozorenje i podsticaj za rad na izgradnji mirnijeg i pravednijeg društva.
