Amerikanac iz Nju Hempšira postao je najnoviji pacijent koji je dobio eksperimentalni bubreg genetički modifikovane svinje. Ova informacija dolazi iz Opšte bolnice Masačusets, gde je 54-godišnji Bil Stjuart operisan 14. juna. Prema saopštenju bolnice, Stjuart se dobro oporavlja nakon operacije. U intervjuu za AP, Stjuart je izjavio: „Zaista sam želeo da doprinesem nauci“, ističući tako svoju motivaciju za učestvovanje u ovom pionirskom medicinskom eksperimentu.
Jedan od značajnih rezultata koji je lekarski tim istakao jeste da bubreg koji je presađen prethodnom pacijentu, 57-godišnjem Timu Endrusu, funkcioniše više od sedam meseci. Ovo je najduži zabeleženi period za koji je svinjski bubreg uspeo da funkcioniše u ljudskom telu, dok je prethodni rekord bio 130 dana. Ovi rezultati predstavljaju značajan korak napred u proučavanju ksenotransplantacije, odnosno transplantacije organa životinjskog porekla kod ljudi.
Na osnovu dosadašnjih iskustava sa ovim transplantacijama, američka Uprava za hranu i lekove (FDA) je odobrila kompaniji eGenesis da započne klinička ispitivanja transplantacije svinjskih bubrega na ljudima. Ova odluka predstavlja veliki napredak u medicini, posebno u svetlu činjenice da više od 100.000 ljudi u SAD čeka na transplantaciju organa, pri čemu većina čeka bubreg. Nažalost, hiljade pacijenata umiru pre nego što dobiju odgovarajući organ.
Genetička modifikacija svinja se sprovodi kako bi njihovi organi postali sličniji ljudskim i manje podložni imunološkom odbacivanju. Naučnici koriste različite tehnike kako bi izvršili ove modifikacije, čime se povećava verovatnoća da će transplantirani organi funkcionisati u ljudskom telu bez ozbiljnih komplikacija. Dr Rijela, jedan od članova lekarskog tima, naglasio je da su kod Stjuarta prilagođene terapije za suzbijanje odbacivanja organa, kao što je to bio slučaj i sa prethodnim pacijentom.
Iako su rezultati do sada ohrabrujući, dr Rijela je istakao da je još uvek rano davati prognoze o dugovečnosti svinjskih bubrega kod ljudi. Ipak, čak i privremeno rešenje ovog problema moglo bi doneti značajne koristi pacijentima koji čekaju transplantaciju ljudskog organa. U svetu gde je potražnja za organima za transplantaciju daleko veća od ponude, ovakva istraživanja mogu otvoriti nova vrata i pružiti nadu mnogim ljudima.
Osim toga, istraživanje ksenotransplantacije može dovesti do proširenja mogućnosti lečenja za pacijente sa hroničnim bubrežnim bolestima. Kroz klinička ispitivanja, lekari će moći da prate kako svinjski organi funkcionišu u ljudskom telu na duže staze, što će omogućiti dalja unapređenja i prilagođavanja u ovom polju medicine.
U zaključku, transplantacija bubrega genetički modifikovane svinje predstavlja značajan napredak u oblasti medicine i potencijalno rešenje za mnoge pacijente koji se suočavaju sa nedostatkom organa za transplantaciju. Dok se istraživanje nastavlja, važno je pratiti buduće rezultate i razvijati strategije koje će poboljšati ishode ovih inovativnih medicinskih procedura. Kako se nauka i tehnologija razvijaju, tako se otvaraju i nove mogućnosti za lečenje bolesti koje su do sada bile neizlečive.
