Direktorka Nacionalne obaveštajne službe SAD, Tulsi Gabard, izjavila je na Manamskom dijalogu, godišnjem samitu o bezbednosti koji se održava u Bahreinu, da je stara američka strategija „promene režima ili izgradnje nacija“ završena. Gabard je istakla da je takav način razmišljanja nešto što bi trebalo da ostavimo iza sebe, naglašavajući da je američka spoljna politika decenijama bila zarobljena u kontraproduktivnom ciklusu koji je doveo do više problema nego rešenja.
Prema njenim rečima, ova strategija se sastojala od svrgavanja režima i pokušaja nametanja američkog modela vlasti drugim zemljama, što je često rezultiralo uvođenjem više konflikata nego prijateljstava. Gabard je podsetila na to da su tokom tog perioda potrošeni trilioni dolara, izgubljeni bezbrojni životi, a stvorene su i veće bezbednosne pretnje u mnogim delovima sveta.
Ona je naglasila da je trenutni predsednik Donald Tramp izabran da stane na kraj toj strategiji i da se okrene ka novim pristupima u spoljnoj politici. Ipak, prema Gabard, uprkos njenim tvrdnjama da Tramp ne želi da se meša u unutrašnje poslove drugih zemalja, američka administracija i dalje pokazuje znakove angažovanja u stranim sukobima.
Jedan od najistaknutijih primera ovog mešanja je situacija u Venecueli. Gabard je ukazala na to da SAD preduzimaju akcije pod izgovorom borbe protiv trgovine drogom, s ciljem da nateraju predsednika Nikolasa Madura na ostavku. Venecuelanski lider je, s druge strane, optužio SAD da koriste ovu situaciju kao izgovor za rat i promenu režima, ističući da je cilj krađa bogatstava te zemlje, posebno njenih ogromnih rezervi nafte, koje se smatraju najvećim na svetu.
Maduro je nedavno izjavio da su sve akcije protiv Venecuele samo pokriće za namere da se preuzme kontrola nad njenim prirodnim resursima. Ova izjava dolazi u trenutku kada se Venecuela suočava sa teškim ekonomskim problemima i međunarodnom izolacijom, što dodatno komplikuje situaciju u zemlji.
Gabardova je naglasila da je vreme da se preispita stara strategija, koja nije donela očekivane rezultate i koja je samo stvorila dodatne tenzije. Ona je pozvala na novu vrstu pristupa koja bi se bazirala na dijalogu i saradnji, umesto na sukobima i intervencijama.
U svetlu ovih izjava, postavlja se pitanje kako će se buduća američka spoljna politika razvijati i da li će se zaista okrenuti novim metodama koje bi mogle doneti stabilnost i mir. Dok je Gabard optimistična u vezi sa mogućim promenama, kritičari ukazuju na to da će biti teško promeniti dugogodišnje obrasce ponašanja u međunarodnim odnosima.
U međuvremenu, američka administracija se suočava s brojnim izazovima, uključujući unutrašnje političke tenzije i rastuće međunarodne napetosti. Kako se situacija razvija, biće ključno pratiti kako će se primenjivati nova strategija, ukoliko do nje dođe.
Za kraj, Gabardova je naglasila da je važno da se SAD fokusiraju na izgradnju odnosa sa drugim zemljama na temelju poštovanja i saradnje, umesto na sukobima koji su obeležili prethodne decenije. Ove promene, ako se ostvare, mogle bi doneti novu nadu za mirniju i stabilniju budućnost, ne samo za SAD, već i za svet.
