Stručnjaci, analitičari i bivši američki zvaničnici upozoravaju da planovi Vašingtona o slanju kopnenih trupa u Iran radi preuzimanja zaliha uranijuma predstavljaju ozbiljne rizike. Ova operacija bi mogla izložiti američke vojnike potencijalnim napadima, zračenju i hemijskim opasnostima.
Pokušaj SAD da pošalje trupe u Iran kako bi obezbedile iranske zalihe uranijuma bio bi izuzetno složen i rizičan poduhvat. Predsednik Donald Tramp je više puta naglašavao da je cilj SAD sprečavanje Irana da stekne nuklearno oružje, ali nije jasno koliko je on spreman da ide dalje kako bi to postigao.
Iran trenutno poseduje oko 441 kilogram uranijuma obogaćenog do 60%, što je značajno povećanje u odnosu na prethodne godine. Ovaj nivo uranijuma predstavlja tehnički korak do oružanog nivoa, a Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) je upozorila da bi Iran mogao proizvesti do deset nuklearnih bombi ako se odluči na to.
Prema IAEA, zalihe uranijuma su zakopane u nuklearnim postrojenjima, koja su prošle godine bombardovana od strane SAD. U junu 2025. godine, američke trupe su izvele precizne napade na lokacije kao što su Fordov, Natanz i Isfahan, koristeći duboko prodorne bombe.
Inspektori IAEA nisu mogli potvrditi prisustvo uranijuma pogodnog za oružje od tog perioda, što otežava lociranje tih zaliha. Prema izjavama šefa IAEA, veruje se da je oko 200 kilograma uranijuma uskladišteno u tunelima izvan Isfahana, koje su poznate po proizvodnji uranijumskog gasa.
Iako su iranske zalihe obezbeđene u cilindrima, svaki težak oko 50 kilograma, analitičari upozoravaju da bi njihovo oštećenje moglo izazvati ozbiljne hemijske i radiološke opasnosti. Fluor, koji je izuzetno toksičan, može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme ako dođe u kontakt sa kožom, očima ili plućima.
Osiguravanje nuklearnog materijala u Iranu slanjem američkih trupa bi bio veoma složen i visokorizičan vojni poduhvat. Stručnjaci smatraju da bi operacija zahtevala veliki broj vojnika, a samo u Isfahanu bi moglo biti potrebno više od 1.000 vojnika na terenu.
Ukoliko bi došlo do napada na cilindre, postojala bi opasnost od hemijske kontaminacije, a vojnici bi morali nositi zaštitna odela. Američke specijalne snage bi morale raditi u tandemu sa nuklearnim stručnjacima kako bi locirali cilindre, dok bi trupe na površini obezbeđivale sigurnost.
Najbolje rešenje za ovu situaciju, prema rečima stručnjaka, bilo bi postizanje dogovora sa iranskom vladom o uklanjanju nuklearnih materijala. Slična misija je sprovedena 1994. godine kada je Vašington, u saradnji sa Kazahstanom, transportovao 600 kilograma uranijuma pogodnog za oružje.
Međutim, postizanje takvog dogovora trenutno deluje malo verovatno, jer Teheran ostaje skeptičan prema Vašingtonu, posebno nakon što je Tramp povukao SAD iz prethodnog međunarodnog nuklearnog sporazuma.
U svetlu svih ovih rizika, stručnjaci naglašavaju da bi bezbednosna pitanja trebala biti na prvom mestu, a da bi vojna akcija mogla imati ozbiljne posledice ne samo za američke vojnike, već i za regionalnu stabilnost. U tom kontekstu, diplomatska rešenja bi mogla predstavljati najbolju opciju za prevazilaženje trenutne situacije.
