NJUJORK – Sposobnost da se neko savršeno seti nečega ili potpuno nešto zaboravi još uvek je samo fantazija, a istraživači sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Vake Forest u Vinston-Salemu, Univerziteta Kolumbija i Univerziteta u Njujorku započeli su eksperimente sa idejom da ojačaju ili oslabe pamćenje. Ova istraživanja se fokusiraju na razumevanje mehanizama pamćenja i zaboravljanja, kao i na potencijalne terapijske intervencije.
Sećanja se stvaraju kada osoba ima iskustvo koje aktivira neurone mozga. Što je neko više izložen određenom iskustvu, veze između neurona postaju jače, ali one takođe mogu oslabiti tokom vremena, što dovodi do zaboravljanja. Ovi procesi su osnova za razumevanje kako se sećanja formiraju i gube, prenosi „Science news“.
Neuronaučnik Robert Hampson sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Vake Forest i njegov tim su otkrili da bi primena električnog udara na mozak mogla pomoći ljudima da formiraju jača sećanja. Hampson je istakao: „Volim da vidim ideju da mogu da izvučem sećanje, pohranim ga, pogledam ga, ispitam“. Tim je snimio električnu aktivnost u hipokampusu, delu mozga koji je ključan za pamćenje, kod devet osoba sa epilepsijom koje su imale moždane implantate. Dok su volonteri radili test memorije zasnovan na slikama, tim je dokumentovao obrasce pokretanja neurona povezanih sa viđenjem određenih slika.
Nakon toga, grupa je primenila male električne udare koji su oponašali te obrasce na hipokampusu kod osam drugih dobrovoljaca dok su radili isti test pamćenja. Rezultati su pokazali da su sećanja tih učesnika na slike uparene sa malim trzajima poboljšala za 35 do 40 odsto. Hampson je naglasio potencijal ovih istraživanja, ističući da bi u budućnosti moždani implanti mogli isporučivati male udare kako bi pomogli u jačanju pamćenja kod ljudi sa Alchajmerovom bolešću ili povredama mozga.
S druge strane, drugi naučnici ispituju mogućnost da pomognu ljudima da zaborave određena sećanja. Iskustva mogu promeniti način na koji se neuroni povezuju jedni sa drugima, a mnogi istraživači smatraju da promene u ovim vezama kodiraju ili čuvaju sećanje na iskustvo. Semjuel Šaher sa Univerziteta Kolumbija i njegov tim proučavali su neurone mekušaca zvanih morski zečevi, analizirajući kako se različiti oblici molekula, poput PKM, mogu koristiti za modifikaciju veza između neurona.
Stimulacijom ovih ćelija u laboratorijskim posudama i inhibicijom jedne vrste PKM molekula, tim je mogao selektivno blokirati vezu bez uticaja na drugu. „Nalazi nagoveštavaju da je moguće izbrisati neka sećanja, a druga ostaviti netaknuta“, naglasio je Šaher. On je objasnio da bi jednog dana nove terapije mogle nagovoriti ljudske neurone da ostave neželjena sećanja. Ovo bi moglo biti korisno za lečenje posttraumatskog stresnog poremećaja, gde traumatska sećanja izazivaju um da povezuje neutralna iskustva sa opasnim situacijama.
Međutim, etika manipulacije sećanjima postavlja važna pitanja. Andre Fenton, neuronaučnik sa Univerziteta u Njujorku, upozorava da je „veoma trnovita“ etika ovih istraživanja. „Naša proživljena iskustva i sećanja na njih čine nas onim što jesmo. Promena sećanja neke osobe može na neki način dovesti do toga da ona bude druga osoba i zato moramo da nastavimo veoma pažljivo“, dodao je Fenton.
Ova istraživanja predstavljaju uzbudljiv iskorak u razumevanju ljudskog pamćenja i potencijalnih terapija koje bi mogle pomoći u lečenju neuroloških poremećaja. Dok se naučnici suočavaju sa izazovima etičkih i praktičnih implikacija, njihova otkrića otvaraju vrata ka novim mogućnostima za poboljšanje kvaliteta života ljudi sa problemima u vezi sa pamćenjem. Na kraju, pitanje koje ostaje otvoreno je kako će se ova naučna dostignuća primeniti i kakvu budućnost će doneti za razumevanje ljudske svesti i identiteta.
