Američki predsednik Donald Tramp nedavno je izjavio da su Sjedinjene Američke Države izvršile napade na tri iranska postrojenja za obogaćivanje uranijuma, uključujući i kompleks Fordo, koji je, prema njegovim rečima, potpuno uništen. Ovaj napad je izazvao veliku pažnju svetskih medija, posebno zbog značaja Forda kao ključne tačke iranskog nuklearnog programa.
Fordov, zvanično poznat kao nuklearni objekat Šahid Ali Mohamadi, nalazi se u planini blizu iranskog grada Koma. Ovaj podzemni kompleks je izgrađen kako bi izdržao najteže vazdušne napade, što ga čini jednim od najsigurnijih vojnih objekata na svetu. Duboko zakopavanje Forda omogućava mu da bude van domašaja većine vazdušnih napada, a jedini avioni sposobni da ga ozbiljno ugroze su američki bombarderi B-2 Spirit sa specijalnim bombama dizajniranim za uništavanje bunkera.
Izgradnja Fordova započela je u tajnosti 2006. godine, a Iran je priznao njegovu egzistenciju tek 2009. godine, nakon što su zapadne obaveštajne agencije otkrile lokaciju. U to vreme, Iran je bio dužan da obavesti Međunarodnu agenciju za atomsku energiju (IAEA) o postojanju objekta, što nije učinio, što je izazvalo međunarodnu osudu.
Fordov je projektovan da smesti do 3.000 centrifuga i ima sposobnost obogaćivanja uranijuma do 60%. IAEA je nedavno otkrila uzorke uranijuma obogaćenog do čak 83,7%, što je veoma blizu vojnog nivoa obogaćenja od 90%. To izaziva zabrinutost među zapadnim državama, koje sumnjaju u Iranovu nameru da koristi ovaj objekat isključivo u civilne svrhe.
Prema Zajedničkom sveobuhvatnom planu akcije (JCPOA) iz 2015. godine, Iran je pristao da ograniči aktivnosti u Fordovu i smanji broj centrifuga, ali nakon povlačenja SAD iz sporazuma 2018. godine, Iran je nastavio sa obogaćivanjem uranijuma. Inspekcije IAEA redovno prate aktivnosti u Fordovu, ali izveštaji ukazuju na zabrinutost zbog naglog povećanja kapaciteta.
Napad na Fordov i druga nuklearna postrojenja u Iranu dolazi u trenutku kada je tenzija između Irana i Izraela na visokom nivou. Izrael, koji smatra iranski nuklearni program egzistencijalnom pretnjom, već je izvršio nekoliko vazdušnih napada na iranska postrojenja, ali duboko zakopani Fordo pretrpeo je minimalnu štetu. Stručnjaci tvrde da samo američki bombarder GBU-57, sposoban za duboko prodiranje u zemlju, može ozbiljno ugroziti ovaj kompleks.
Tramp je najavio da će se obratiti naciji nakon napada, nazivajući ga „veoma uspešnom vojnom operacijom“. Njegove izjave naglašavaju kako je ova operacija istorijski trenutak za SAD, Izrael i svet, te da Iran mora da se složi da završi rat. Ovaj napad može imati dalekosežne posledice po regionalnu stabilnost i odnos između Sjedinjenih Američkih Država, Izraela i Irana.
Stanovnici Koma, u blizini Forda, čuli su eksplozije tokom napada, ali ostaje neizvesno kako će Iran reagovati na ove akcije. Američke vojne baze i prisustvo u regionu dodatno komplikuju situaciju. U ovom kontekstu, budućnost iranskog nuklearnog programa i odnosi u regionu ostaju neizvesni.
U zaključku, napad na Fordo predstavlja značajnu tačku prekretnice u geopolitičkoj dinamici Bliskog Istoka. Dok Iran tvrdi da su njegove nuklearne aktivnosti isključivo mirnodopske, međunarodna zajednica i dalje izražava duboke sumnje. Ova situacija naglašava potrebu za dijalogom i razumevanjem kako bi se izbegle dalje eskalacije sukoba.
