Američki dolar se suočava sa najgorom prvom polovinom godine od 1973. godine, a uzrok tome su trgovinska i ekonomska politika Donalda Trampa, što je navelo investitore da preispitaju svoju izloženost ovoj dominantnoj svetskoj valuti. Indeks dolara, koji meri snagu valute u odnosu na korpu od šest drugih valuta, uključujući funtu, evro i jen, pao je za više od 10 procenata do sada u 2025. godini, što predstavlja najgori početak godine od kraja Bretonvudskog sistema podržanog zlatom.
Frančesko Pesole, devizni strateg u ING-u, istakao je da je „dolar postao oružje za nepredvidive politike Trampa 2.0“. Predsednikov povremeni carinski rat, enorman dug SAD i strahovi da Federalne rezerve nisu nezavisna institucija doprineli su slabljenju privlačnosti dolara kao sigurnog utočišta za investitore. U ponedeljak je valuta zabeležila pad od 0,2 procenta.
Na horizontu se pojavljuje i Trampov „veliki, lepi poreski zakon“, koji bi mogao dodati 3,2 biliona dolara američkom dugu tokom naredne decenije. Ova situacija je podstakla zabrinutost oko održivosti zaduživanja Vašingtona, što je izazvalo egzodus sa tržišta američkih obveznica. Oštar pad dolara ga stavlja na put ka najgoroj prvoj polovini godine od gubitka od 15 odsto 1973. godine i najslabijem rezultatu u bilo kom šestomesečnom periodu od 2009. godine.
S druge strane, evro je doživeo porast od 13 procenata, dostigavši iznad 1,17 dolara, iako su mnoge banke sa Volstrita predviđale da će ove godine pasti na paritet sa dolarom. Ova promena je rezultat povećane potražnje za sigurnim imovinama, kao što su nemačke obveznice, usled rizika rasta u najvećoj svetskoj ekonomiji.
Endru Bols, glavni investicioni direktor za globalni fiksni prihod u grupi za obveznice „Pimko“, smatra da, uprkos trenutnim poteškoćama, ne postoji značajna pretnja statusu dolara kao de fakto svetske rezervne valute. Ipak, dodaje da to „ne znači da ne može doći do značajnog slabljenja američkog dolara“, naglašavajući pomak među globalnim investitorima ka većoj zaštiti od izloženosti dolaru. Ova aktivnost sama po sebi dovodi do pada vrednosti dolara.
Osim toga, zlato je ove godine dostiglo rekordne vrednosti, zahvaljujući kontinuiranoj kupovini centralnih banaka i drugih investitora koji su zabrinuti zbog devalvacije svoje dolarske imovine. Zlato se često smatra sigurnom lukom u vremenima ekonomske nestabilnosti, i trenutna situacija na tržištu dolara dodatno podstiče potražnju za ovim plemenitim metalom.
U svetlu ovih događaja, investitori se suočavaju sa sve većim izazovima kada je reč o očuvanju svog kapitala. Mnogi se okreću alternativnim investicijama i pokušavaju da diversifikuju svoje portfolije, kako bi se zaštitili od potencijalnih gubitaka usled daljeg slabljenja dolara. U tom smislu, analitičari upozoravaju na potrebu za oprezom i strateškim pristupom.
U zaključku, trenutna situacija sa američkim dolarom predstavlja značajne promene na svetskom tržištu valuta, a ekonomske politike Donalda Trampa i drugi faktori dodatno kompliciraju situaciju. Kako se bliži kraj godine, pažnja investitora će verovatno ostati fokusirana na razvoj događaja, sa naglaskom na buduće ekonomske i političke odluke koje će oblikovati sudbinu dolara i globalne ekonomije.
