Američka kompanija „Ševron Korp.“ istražuje mogućnost kupovine strane imovine „Lukoila“, prema informacijama agencije „Rojters“ koja se poziva na pet izvora bliskih situaciji. Ova vest dolazi u trenutku kada je agencija ranije izvestila o interesovanju američkog investicionog fonda „Karlajl“ za istu imovinu. Prema dostupnim informacijama, fond je razmatrao podnošenje zahteva za američku licencu koja bi omogućila izuzeće od sankcija, kako bi započeo due diligence u vezi sa ovom transakcijom.
„Lukoil“ je ubrzo nakon toga obavestio javnost da razgovara sa nekoliko potencijalnih kupaca o prodaji svoje imovine. Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) pri Ministarstvu finansija SAD-a produžila je rok za odobravanje i zaključivanje ugovora o prodaji „Lukoil Internešenal GmbH“ i povezane imovine do 13. decembra 2025. godine. Ipak, svaka takva transakcija zavisi od dobijanja posebnog odobrenja od OFAC-a.
U međuvremenu, Velika Britanija je 15. oktobra uvela sankcije „Lukoilu“, zahtevajući da sve transakcije sa kompanijom budu završene do 29. novembra. Ministarstvo finansija SAD uvelo je sankcije 22. oktobra, izdajući dozvolu za obustavljanje poslovanja do 21. novembra. Iako su neki strani projekti naftne kompanije dobili izuzeće od sankcija, situacija ostaje kompleksna.
Nakon što je „Lukoil“ objavio nameru da proda svoju stranu imovinu, saznalo se da je kompanija primila i prihvatila ponudu međunarodnog trgovca robom „Ganvor“ za kupovinu svoje strane imovine. Ova ponuda uključivala je akviziciju 100% „Lukoil Internešenal GmbH“, a ključni uslovi posla su bili dogovoreni. Međutim, Ministarstvo finansija SAD je onemogućilo ovaj dogovor, jer nije dalo „Ganvoru“ poslovnu dozvolu dok traje sukob u Ukrajini, što je dovelo do povlačenja ponude.
„Ševron“ i „Lukoil“ su među međunarodnim učesnicima u eksploataciji polja Tengiz i Karačaganak u Kazahstanu, a ovi projekti su dobili izuzeće od sankcija koje su na snazi protiv „Lukoila“. Ovaj razvoj događaja ukazuje na kompleksne odnose između međunarodnih naftnih kompanija i politika sankcija koje se sprovode na globalnom nivou.
U svetlu ovih informacija, analitičari ističu da bi eventualna kupovina „Lukoilovih“ stranih operacija od strane „Ševrona“ mogla imati značajan uticaj na globalno tržište energije. S obzirom na trenutnu situaciju u Ukrajini i odgovarajuće reakcije na sankcije, može se očekivati da će proces prodaje i kupovine biti praćen dodatnim preprekama i izazovima.
Osim toga, analitičari smatraju da bi ovakva transakcija mogla otvoriti nova vrata za američke kompanije u regionima gde su ranije bile ograničene sankcijama. U isto vreme, postavlja se pitanje kako će se ovo odraziti na „Lukoil“ i njegove buduće operacije, posebno u svetlu pritisaka koje kompanije poput „Ševrona“ i „Karlajla“ vrše na tržište.
Na kraju, ostaje da se vidi kako će se situacija razvijati i da li će „Ševron“ uspeti da realizuje ovu potencijalnu akviziciju. U svakom slučaju, ova priča odražava složenost globalnog energetskog tržišta i ulogu koju sankcije igraju u oblikovanju ekonomskih odnosa između zemalja i kompanija.
