Predlog za osnivanje alimentacionog fonda, koji je nedavno ušao u skupštinsku proceduru, mogao bi značajno uticati na situaciju razvedenih roditelja koji se suočavaju sa problemom neplaćanja alimentacije. Ovaj fond bi mogao da obezbedi sredstava za izdržavanje dece u slučajevima kada jedan od roditelja ne ispunjava svoje obaveze prema zakonu.
Prema podacima Zavoda za statistiku, u prošloj godini je registrovano više od 5.000 razvoda koji su uključivali decu. U skoro 70% ovih slučajeva, deca su pripala majkama, a polovina njih nije primila alimentaciju. Ovi podaci ukazuju na ozbiljan problem koji zahteva hitno rešenje. Kako tvrdi Centar za mame, procenjuje se da oko 200.000 dece trpi posledice neplaćanja alimentacije.
Alimentacioni fond bi mogao da reši ovaj problem tako što bi država preuzela obavezu isplate alimentacije u slučajevima kada dužnik ne plaća. To bi omogućilo da deca dobijaju potrebna sredstva, dok bi se dugovi naplaćivali putem izvršitelja. Ministarka bez portfelja, Tatjana Macura, izrazila je nadu da će ovaj zakon biti usvojen na prvom narednom zasedanju Skupštine.
Prema važećem zakonu, roditelji su obavezni da izdržavaju svoju decu do punoletstva, bez obzira na bračni status. Ipak, u praksi, situacija je daleko od idealne. Mnoge majke i očevi se suočavaju sa izazovima prilikom naplate alimentacije, često zbog neuređenih finansijskih stanja svojih bivših partnera. Jovana Ružićić, osnivačica Centra za mame, naglašava da je trenutak naplate ključan. Ako roditelj nije prijavljen ili radi „na crno“, naplata postaje gotovo nemoguća.
Centar za mame je primio brojne žalbe od roditelja iz čitave Srbije, koji se suočavaju sa dugim, skupim i neizvesnim pravnim postupcima. Mnogi bivši partneri izbegavaju plaćanje alimentacije tako što prikrivaju svoje prihode i imovinu. Ovaj sistem je često neefikasan i frustrirajući za one koji traže pravdu.
Zakon predviđa mogućnost pokretanja izvršnih i krivičnih postupaka protiv onih koji ne plaćaju alimentaciju. Advokat Milan Popović ističe da je moguće naplatiti dugovanja, ali da je važno da proces naplate bude brz kako bi se zaštitila deca, kao i roditelji koji brinu o njima. Statistika iz Trećeg osnovnog tužilaštva pokazuje da je prošle godine podneto 104 krivične prijave za neplaćanje alimentacije, a za ovo delo predviđena je kazna do dve godine zatvora.
Tamara Bašić, portparolka tužilaštva, objašnjava da pri predlaganju sankcija tužilaštvo uzima u obzir mogućnost da okrivljeni ode u zatvor, što bi dodatno otežalo plaćanje alimentacije. Visina alimentacije ne može biti manja od 15%, niti veća od 50% od redovnih mesečnih primanja dužnika, a prosečna alimentacija u Srbiji iznosi između 15.000 i 25.000 dinara.
Ovaj predlog zakona o alimentacionom fondu ima potencijal da značajno poboljša situaciju mnogih porodica u Srbiji. Uvođenjem ovog fonda, država bi preuzela odgovornost za isplatu alimentacije, čime bi se smanjila finansijska nesigurnost i osiguralo da deca dobijaju potrebnu podršku. Očekuje se da će ukoliko zakon bude usvojen, doneti novu nadu roditeljima i deci koji se suočavaju sa problemima neplaćanja alimentacije, kao i poboljšati pravni okvir u kojem se rešavaju ovakvi slučajevi. U svakom slučaju, primena zakona i funkcionisanje alimentacionog fonda biće od ključnog značaja za zaštitu prava dece i stabilnost porodica.
