Aleksandra Rabrenović iz Udruženja „Deca bez granica“ istakla je značaj ranog otkrivanja autizma kod dece, naglašavajući da roditelji treba da budu svesni određenih znakova koji mogu ukazivati na ovaj poremećaj. Preporučuje da posebnu pažnju obrate na odsustvo komunikacije, izostanak govora i način na koji se njihovo dete igra. Rano prepoznavanje ovih simptoma može značajno pomoći u pravovremenom pristupu terapiji i podršci.
Rabrenović je ukazala na to da su u prvim godinama života deca s autizmom veoma različita i da se njihovo ponašanje može značajno razlikovati od ponašanja vršnjaka. Neka deca mogu biti hiperaktivna, dok druga mogu pokazivati agresiju ili autoagresiju. Ove karakteristike mogu predstavljati veliki izazov za roditelje, koji se suočavaju sa dodatnim stresom kada imaju dete koje se ponaša na ovaj način.
U razgovoru sa Tanjugom, Rabrenović je naglasila da se u poslednje vreme, zahvaljujući istraživanjima u oblasti genetike, znanje o autizmu značajno proširilo. Postoji mnogo genetskih faktora koji mogu doprineti razvoju autizma, a znakovi ovog poremećaja obično se manifestuju između prve i druge godine života.
Rano prepoznavanje simptoma može pomoći u pružanju adekvatne podrške deci i njihovim porodicama. To može uključivati terapeutski rad, edukaciju roditelja i podršku u obrazovnom sistemu. Roditelji često nisu svesni signala koje njihovo dete šalje, pa je važno da budu edukovani o tome kako da prepoznaju rane znakove autizma.
U svetu, sve više pažnje se posvećuje autizmu, a mnoge zemlje implementiraju programe za rano prepoznavanje i intervenciju. U Srbiji, udruženja kao što je „Deca bez granica“ igraju ključnu ulogu u širenju svesti o ovom poremećaju i pružanju potrebnih informacija i resursa porodicama koje se suočavaju sa ovom dijagnozom.
Osim genetskih faktora, postoje i mnogi drugi aspekti koji mogu uticati na razvoj autizma, uključujući prenatalne faktore, kao što su infekcije tokom trudnoće, upotreba određenih lekova ili izlaganje toksičnim supstancama. Ovo naglašava kompleksnost ovog poremećaja i potrebu za multidisciplinarnim pristupom u istraživanju i lečenju autizma.
Uloga zajednice i institucija je takođe od suštinskog značaja. Edukacija i osnaživanje roditelja, kao i pružanje adekvatne podrške kroz različite programe, mogu značajno poboljšati kvalitet života dece sa autizmom i njihovih porodica. Mnoge porodice se suočavaju s izazovima kao što su stigmatizacija i nedostatak razumevanja od strane društva, što dodatno otežava njihovu situaciju.
Osnaživanje roditelja kroz radionice, savetovanja i grupe za podršku može pomoći u smanjenju stresa i pružanju alata za efikasno suočavanje s izazovima koje donosi odgajanje deteta s autizmom. Takođe, važno je da se stvori otvorena komunikacija između roditelja, terapeuta i učitelja kako bi se obezbedila konstantna i dosledna podrška deci.
U zaključku, rano otkrivanje autizma je ključno za pravovremenu intervenciju i podršku. Razumevanje simptoma i znakova koji se mogu pojaviti u ranom uzrastu može značajno poboljšati ishod za decu s autizmom. Saradnja između roditelja, stručnjaka i zajednice može doprineti boljoj budućnosti za decu s autizmom i njihovim porodicama.
