Aleksa Jandrić, mladić iz Vojke, već nekoliko godina unazad donosi novogodišnje paketiće deci smeštenoj na Institutu za majku i dete u Beogradu. Ove godine, uz podršku svoje majke Ivane, Aleksa je nastavio ovu lepu tradiciju, iako je njegov lekar, dr Zoran Stevanović, otišao u penziju.
Aleksina priča počinje kada je kao beba imao samo dva meseca, kada je zbog ozbiljnih problema sa crevima operisan tri puta. Njegova majka, Ivana, ističe da su sve operacije izvedene u Institutu za majku i dete, a zahvaljujući stručnosti doktora Stevanovića i njegovog tima, Aleksa danas uživa u dobrom zdravlju. „Ima 16 godina i odlično je. Nema nikakvih problema, zahvaljujući njegovom lekaru Zoranu Stevanoviću“, objašnjava Ivana.
Aleksa je pored svog ličnog iskustva sa zdravljem odlučio da pomaže drugoj deci koja se nalaze u sličnim situacijama kao što je on nekada bio. On redovno donosi paketiće deci koja leže na istom odeljenju gde je i on kao beba provodio vreme. „Želim da im pokažem ljubav i pažnju, da im podelim osmehe tokom praznika“, dodaje Aleksa.
Ove godine, paketići su posebno značili deci, jer su Jandrići sami pripremali poklone. Svakom detetu donose slatkiše, igračku ili društvenu igru, sa željom da im olakšaju boravak u bolnici i da im pruže malo prazničnog duha. „Pakujemo ih kod kuće, a Aleksa ih deli po odeljenju na 8. spratu“, kaže Ivana.
Deca su uvek presrećna kada vide Aleksu na vratima. Njihove reakcije su ispunjene radošću, a osmesi im se šire na licu kada im on donese poklone. „Mnogo im je drago kada Aleksa dođe. Svi se odmah obraduju“, objašnjava njegova majka.
Iako se deca na Institutu često menjaju, Aleksa sve njih smatra prijateljima. Međutim, jedan se posebno izdvaja – dr Zoran Stevanović, koji je bio ključna figura u njegovom oporavku. „Aleksin doktor je njegov najveći prijatelj. On mu je pomogao kada je bio mali, spasio ga“, ističe Ivana.
Ove godine, Aleksa nije imao priliku da se sretne sa dr Stevanovićem, koji je otišao u zasluženu penziju, što je bila velika promena u njegovoj rutini. Ipak, Aleksa i dalje oseća duboku zahvalnost i povezanost s tim mestom, koje mu je omogućilo da danas vodi normalan život. Njegova želja da pomogne drugoj deci i dodeli im sreću tokom praznika ostaje snažna.
Aleksina priča inspirira mnoge, a njegovo nesebično delovanje pokazuje koliko je važno pružiti podršku onima koji su u teškoj situaciji. Njegova akcija donosi osmehe na lica dece koja se bore sa ozbiljnim zdravstvenim problemima i podseća nas na to koliko je ljubav i pažnja važna, posebno u trenucima kada je najpotrebnija.
U svetlu Aleksinog humanitarnog dela, njegov primer može poslužiti kao motivacija za druge mlade ljude da se uključe u slične akcije i pomognu onima kojima je potrebna pomoć. Na kraju, Aleksa pokazuje da čak i mali gestovi mogu imati ogroman uticaj na život druge osobe, a ljubav i saosećanje su najlepši pokloni koje možemo podeliti jedni s drugima.
