Tri i po sata južno od Tirane, vijugavi put se spušta ka plaži dugoj 300 metara, obasjanoj kristalno plavom vodom i šljunkom. Na obali Jonskog mora, posetioci mogu iznajmiti ležaljku za 10 evra, uz uslov da pronađu parking mesto na zemljanom putu i da im ne smeta bliskost suseda.
Pre deset godina, ovo mesto je bilo „skriveni dragulj“ za lokalno stanovništvo, koje je besplatno postavljalo šatore na plaži. Sada su obe strane puta pune gradilišta, a investitori obećavaju da će nekada mirno selo pretvoriti u luksuzno utočište za globalnu elitu. Ova transformacija Džalea iz prirodnog raja u popularnu turističku destinaciju deo je opšteg „buma“ popularnosti Albanije, koji sa sobom nosi i brojne društvene i ekološke probleme.
Tokom pandemije, kada su mnoge zemlje bile zatvorene, Albanija je otvorila svoja vrata posetiocima u julu 2020. godine. Turisti, željni da vide nešto drugo osim svoja četiri zida, odmah su reagovali, a broj posetilaca je 2021. godine porastao na 5,6 miliona, što je povećanje od 114% u odnosu na 2020. godinu. Nije samo otvorenost granica privukla turiste; druge evropske destinacije su postajale sve skuplje, dok je Albanija nudila netaknutu prirodu i plaže svetske klase po mnogo nižim cenama.
U avgustu 2020. godine, noćenje u hotelu sa doručkom koštalo je samo 30 evra, a ležaljke su bile dostupne od tri evra. Kako su putnici otkrivali Albaniju putem društvenih mreža, u 2024. godini objave vezane za Albaniju na Instagramu premašile su 3,8 miliona, sa više od 106 milijardi pregleda. Ovaj stabilan priliv posetilaca ubrzo se pretvorio u poplavu.
U 2023. godini zabeleženo je 10 miliona turista, što predstavlja povećanje od 35% u odnosu na prethodnu godinu. Očekuje se da će 2024. godine taj broj dostići 11,7 miliona, što će biti novi rekord. Turizam generiše oko 8% BDP-a Albanije, koja se još uvek smatra jednom od najsiromašnijih zemalja Evrope.
Većina posetilaca dolazi iz Evrope, posebno iz Nemačke, Italije, Poljske i Francuske. Albanija se ističe kao mala zemlja gde posetioci mogu istraživati planine i plaže u jednom danu, a često je opisivana kao „divlja i slobodna zemlja kakvu ne možete naći u Evropi“.
Vladini zvaničnici su, u cilju promocije Albanije kao vodeće turističke destinacije, omogućili međunarodnim hotelskim grupama oslobađanje od plaćanja korporativnog poreza na dohodak na 10 godina, uz uslov izgradnje hotela sa četiri ili pet zvezdica. Ova inicijativa, koja je uvedena 2019. godine, produžena je do 2027. godine i privukla je mnoge međunarodne lance, kao što su Marriott i Radisson.
Međutim, kritičari upozoravaju da plaže nemaju dovoljno prostora za broj posetilaca koje bi takva odmarališta privukla, a priroda se uništava u ime turizma. Već su se pojavili sporovi oko novog aerodroma u Valoni, koji se gradi blizu zaštićenog područja. Takođe, preusmeravanje vode iz unutrašnjosti ka obalskim odmaralištima izazvalo je bes među aktivistima i lokalnim stanovništvom.
Ljubitelji avanture još uvek mogu pronaći manje razvijene delove Albanije za istraživanje, ali dani jeftinih putovanja polako prolaze. Prosečni troškovi po posetiocu porasli su za 20% u 2024. godini, dok su turisti potrošili pet milijardi evra. Povećana potražnja takođe dovodi do većeg pritiska na lance snabdevanja i veće troškove uvoza.
„Problem sa smećem je ogroman svuda. Nijedna opštinska vlast ne može se nositi sa tim,“ kaže Arben Kola, vodič i ekolog. Na društvenim mrežama često se mogu naći pritužbe posetilaca o smeću duž puteva i plaža, kao i o prekomernoj izgradnji i visokim cenama.
Albanija, koja je nekada bila sinonim za kampovanje, mladost i prirodu, sada se sve više pretvara u popularnu turističku destinaciju, što izaziva zabrinutost kod lokalnog stanovništva koje se polako povlači iz svojih omiljenih prostora.
