Dečja gojaznost predstavlja ozbiljan problem u Evropi i nosi sa sobom „po život opasne“ zdravstvene rizike, kako upozoravaju stručnjaci u novom izveštaju Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Prema najnovijim istraživanjima, svako četvrto dete u Evropi ima višak kilograma, a od tog broja, jedno od deset je gojazno. Ove statistike su posebno zabrinjavajuće u južnoj Evropi, gde skoro svako peto dete živi s gojaznošću, što povećava rizik od dijabetesa, raka, srčanih oboljenja, moždanog udara i drugih hroničnih bolesti u odraslom dobu.
Istraživanje koje je sprovela SZO od 2022. do 2024. godine obuhvatilo je podatke o približno 470.000 dece uzrasta od šest do devet godina u 37 zemalja. Naučnici su za više od 150.000 dece prikupili dodatne informacije o porodičnim i zdravstvenim navikama. Ukupno gledano, dečaci su češće gojazni nego devojčice – 13% naspram 9%.
Iako su u nekim zemljama stope gojaznosti u poslednjim godinama stabilne, ta situacija ne pruža utehu. „Prekomerna težina i gojaznost među decom i dalje su alarmantno visoke i nastavljaju da ugrožavaju zdravlje sadašnjih i budućih generacija“, istakao je Kremlin Vikramasinge, stručnjak za ishranu, fizičku aktivnost i gojaznost u evropskoj kancelariji SZO.
Izveštaj takođe pokazuje da roditelji dece s viškom kilograma često potcenjuju njihovu težinu. Čak 66% roditelja dece s prekomernom težinom smatra da njihovo dete ima normalnu težinu – ili čak da je mršavo. Ishrana dece širom Evrope je generalno loša; samo 32% dece svakodnevno jede povrće, dok nezdrava hrana dominira. Tako 41% dece konzumira slatkiše, 29% pije gazirane sokove, a 16% jede slane grickalice više od tri puta nedeljno.
Postoje i značajne razlike u zavisnosti od socioekonomskog statusa – deca čijih su roditelji obrazovaniji imaju tendenciju da se zdravije hrane. Zanimljivo je da skoro svaki roditelj izjavljuje da mu je dete fizički aktivno barem jedan sat dnevno, a 89% dece spava najmanje devet sati noću, što su oba faktora važna za dečje zdravlje. Ipak, mnogi mališani provode previše vremena uz mobilne telefone, televizore i druge ekrane. Ukupno 42% dece provodi najmanje dva sata dnevno pred ekranom radnim danima, dok vikendom taj procenat skače na 78%.
Vreme provedeno uz ekrane je veće među dečacima i decom čijih roditelji imaju niži nivo obrazovanja. SZO preporučuje da zemlje preduzmu korake kako bi stvorile zdravije okruženje za decu. To uključuje uvođenje poreza na zaslađene napitke i nezdravu hranu, postavljanje viših nutritivnih standarda za školske obroke i razvoj politika koje podstiču fizičku aktivnost.
Takođe, postoje indikacije da bi se mogla sprečiti stanja kao što su gojaznost i prekomerna težina ako se preduzmu aktivne mere na nivou zajednice, škola i porodica. Roditelji igraju ključnu ulogu u oblikovanju prehrambenih navika svojih mališana, a edukacija o zdravim izborima može dovesti do pozitivnih promena.
U konačnici, dečja gojaznost je kompleksan problem koji zahteva zajednički napor svih društvenih sektora kako bi se obezbedila zdravija budućnost za decu. Ulaganje u obrazovanje o zdravlju, poboljšanje dostupnosti nutritivnih obroka i podsticanje fizičke aktivnosti su ključni koraci ka smanjenju stope gojaznosti među decom u Evropi. Samo kroz zajedničke napore možemo stvoriti zdravije okruženje u kojem deca mogu da rastu, razvijaju se i žive punim plućima.
