Američki predsednik Donald Tramp ponovo je zapretio uvođenjem carina članicama BRIKS-a, istakavši da bi ta grupa „brzo završila“ ako bi se ikada ozbiljno formirala. Tokom svog govora, Tramp je naglasio da je veoma zabrinut zbog potencijalnog ujedinjenja zemalja članica BRIKS-a, koje obuhvataju Brazil, Rusiju, Indiju, Kinu i Južnu Afriku, a koje su se nedavno pridružili i Iran, Egipat i Etiopija.
Tramp je izjavio da je „udario“ na BRIKS veoma snažno, ne precizirajući konkretne zemlje, ali naglašavajući da bi, ako bi se te zemlje ujedinile, to moglo imati ozbiljne posledice po američki ekonomski sistem. On je takođe istakao svoju posvećenost očuvanju statusa američkog dolara kao globalne rezervne valute, naglašavajući da nikada neće dozvoliti uvođenje digitalne centralne bankarske valute (CBDC) u Sjedinjenim Američkim Državama.
BRIKS je organizacija koja okuplja zemlje u razvoju koje traže načine da smanje svoju zavisnost od američkog dolara. Ove zemlje razmatraju mogućnosti za uspostavljanje zajedničke valute ili trgovinu u nacionalnim valutama, što može predstavljati ozbiljan izazov za dominaciju dolara na svetskoj sceni.
Trampove pretnje dolaze u trenutku kada se BRIKS sve više razvija i širi, sa novim članicama koje se pridružuju i sa svojim ambicijama da postanu važan igrač na globalnoj ekonomskom planu. Dok se svet suočava sa brojnim ekonomskim izazovima, uključujući inflaciju i globalnu ekonomsku nestabilnost, zemlje članice BRIKS-a nastoje da pronađu alternative trenutnim ekonomskim modelima koji su u velikoj meri vođeni američkim interesima.
Ova situacija je dodatno zakomplikovana trenutnim geopolitičkim tenzijama, posebno između Sjedinjenih Američkih Država i Rusije, kao i između Sjedinjenih Američkih Država i Kine. Trampove pretnje carinama mogu se tumačiti kao deo šire strategije da se osigura američka dominacija u globalnoj ekonomiji, ali takođe ukazuju na strah od gubitka kontrole nad važnim ekonomskim tokovima.
BRIKS se definiše kao grupacija koja se izdvaja od tradicionalnih ekonomskih i političkih saveza. Njihova sposobnost da se udruže i formiraju zajedničke ekonomske politike može značiti promenu u načinu na koji se globalna ekonomija razvija. Mnoge zemlje članice BRIKS-a imaju bogate resurse i brzorastuće ekonomije, što im daje mogućnost da postanu konkurentne u globalnom tržištu.
U međuvremenu, Trampova administracija nastavlja da se bori sa unutrašnjim izazovima, uključujući ekonomsku krizu i političke tenzije. Njegove pretnje prema BRIKS-u mogu se shvatiti kao način da se skrene pažnja sa domaćih problema i poveća nacionalna kohezija kroz vanjsku politiku.
Iako Trampova retorika može delovati kao pokušaj da se održi američka dominacija, ona takođe može izazvati reakcije zemalja članica BRIKS-a, koje bi mogle dodatno ojačati svoje veze i raditi na jačanju zajedničkih ekonomskih inicijativa. U tom kontekstu, razvoj BRIKS-a može postati značajan faktor u oblikovanju budućnosti globalne ekonomije.
Sve u svemu, pretnje američkog predsednika prema BRIKS-u ukazuju na rastuće tenzije između Sjedinjenih Američkih Država i zemalja koje teže da postanu samostalnije i manje zavisne od američkih ekonomskih politika. Kako se situacija razvija, biće zanimljivo posmatrati kako će se odgovoriti na Trampove pretnje i kakve će posledice imati po globalnu ekonomiju.
