Građani koji nisu prijavili nelegalne objekte unutar programa „Svoj na svome“ mogu se suočiti s ozbiljnim pravnim posledicama. Naime, nakon isteka roka za prijavu, na takve nepokretnosti više se ne primenjuje poseban, olakšani režim, već isključivo opšti zakoni iz oblasti planiranja, izgradnje i katastra. Program „Svoj na svome“ omogućava da se bespravno izgrađeni objekti uvedu u pravni sistem, ali mnogi građani i dalje imaju dileme o tome šta se dešava ako objekat nije prijavljen ili ako zahtev bude odbijen.
Važno je napomenuti da „Svoj na svome“ nije klasična legalizacija. Ovim postupkom objekti se evidentiraju u katastru i dobijaju pravni identitet, ali se ne brišu prekršaji niti krivična odgovornost za bespravnu gradnju. Drugim rečima, objekat ulazi u sistem, ali država zadržava pravo da pojača kontrolu i sankcioniše novu nelegalnu gradnju.
Postupak i njegove posledice zasnivaju se na kombinovanoj primeni više propisa, pre svega Zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava svojine na nepokretnostima, Zakona o državnom premeru i katastru, Zakona o planiranju i izgradnji, kao i drugih važećih podzakonskih akata i opštih propisa.
Za objekte za koje nije podnet zahtev, primenjuju se isključivo opšti propisi, pre svega Zakon o planiranju i izgradnji i Zakon o državnom premeru i katastru. U praksi to znači da objekat ostaje neupisan ili bez uređenog statusa, vlasnik nema pravno potvrđeno pravo svojine, a takva nepokretnost se teško može prodati, pokloniti ili opteretiti hipotekom. Pored toga, u slučaju kontrole mogu uslediti inspekcijske mere i sankcije, dok je sudska zaštita prava moguća, ali dugotrajna i neizvesna. U nekim situacijama, ako se utvrdi da objekat ne ispunjava uslove za naknadni upis, zakon predviđa da se evidencija može voditi u korist Republike Srbije, u skladu sa važećim propisima.
Zakon takođe predviđa mogućnost da građani koji iz objektivnih razloga nisu stigli da podnesu prijavu u osnovnom roku, to učine i naknadno, ali samo uz dokaze koji opravdavaju kašnjenje. Bez takvih dokaza, olakšice prestaju da važe.
Građani koji nisu prijavili objekat ili kojima zahtev nije prihvaćen, mogu pokušati sudskim putem da dokažu pravo svojine. Međutim, ishod zavisi od više faktora, uključujući to da li je objekat građen u zabranjenoj ili zaštićenoj zoni, da li je građen na tuđem zemljištu, kao i postojanje spornih suvlasničkih odnosa. Sudski sporovi u ovim slučajevima mogu trajati godinama, a ishod nije zagarantovan.
U slučaju kada zahtev za upis bude odbijen, nadležna Agencija proverava ispunjenost zakonskih uslova i izdaje potvrdu samo ako su svi uslovi ispunjeni. Najčešći razlozi za odbijanje su objekat u zoni zaštite prirodnih ili kulturnih dobara, gradnja na zemljištu koje nije u privatnoj svojini podnosioca zahteva, nerešeni imovinsko-pravni odnosi, kao i nepotpuna ili neusaglašena dokumentacija. U tom slučaju, građanima ostaje samo opšti pravni put, bez povlastica koje nudi ovaj program.
Ova situacija ukazuje na važnost pravovremenog prijavljivanja nelegalnih objekata i informisanja građana o pravnim posledicama koje mogu proizaći iz neadekvatnog postupanja. Vreme je da se ozbiljno razmotri legalizacija objekata koji su izgrađeni bez potrebnih dozvola, jer posledice mogu biti dalekosežne i dugotrajne. Razumevanje zakonskih okvira i pravila može pomoći građanima da izbegnu probleme sa zakonom i da obezbede svoju imovinu.
