U Podgorici, situacija oko spomenika četničkom komandantu Pavlu Đurišiću postaje sve komplikovanija. Beranska policija nije mogla da uruči rešenje o privremenom oduzimanju spomenika zbog odsustva mitropolita budimljansko-nikšićkog Metodija iz manastira Đurđevi stupovi. Na osnovu informacija iz podgoričkih medija, mitropolit je obavestio policiju da će danas biti prisutan i spreman da lično primi rešenje.
Sporni spomenik Pavlu Đurišiću i dalje se nalazi u manastiru Đurđevi stupovi. Vanraspravno veće Osnovnog suda u Beranama je juče uvažilo žalbu tužilaštva, naredivši policiji da privremeno oduzme kip Đurišića. Ovo je predstavljalo promenu u odnosu na prethodnu odluku sudije Dubravke Popović, koja je pet puta uzastopno odbila zahteve tužilaštva za oduzimanjem spomenika, navodeći da se radi o „saradniku okupatora u Drugom svetskom ratu“.
Prema saopštenju suda, privremeno oduzimanje spomenika naređeno je jer bi taj predmet mogao poslužiti kao dokaz u krivičnom postupku protiv Vujadina Dobrašinovića, optuženog za krivično delo povreda i nedozvoljeno podizanje spomen-obeležja. Sud je takođe naglasio da je mitropolit Metodije obavezan da preda kip Đurišića, a ukoliko to ne učini, može biti kažnjen novčanom kaznom do 1.000 evra. U slučaju ponovljenog odbijanja, preti mu i zatvorska kazna.
Oduzeti spomenik će biti prebačen na čuvanje Upravi policije, u Regionalni centar bezbednosti ‘Sever’, Odeljenju bezbednosti u Beranama. Bronzana statua Pavla Đurišića je premeštena u konak manastira sredinom avgusta, nakon što je prethodno uklonjena iz crkve u Gornjem Zaostru, gde je prvobitno postavljena.
Kip Đurišića otkrio je mitropolit Metodije uz intoniranje himne Srbije, a statua je uklonjena istog dana posle podne. U Gornjem Zaostru je još 2002. godine postavljen postament za spomenik Đurišiću, dok je 2013. godine izgrađen spomen-kompleks. Međutim, oba su srušena, što dodatno komplikuje situaciju oko spomenika.
Ova situacija izaziva razne reakcije u javnosti i među političkim akterima. Dok neki smatraju da je oduzimanje spomenika opravdano, drugi ga vide kao napad na tradiciju i kulturu. Na kraju, ovaj slučaj postavlja pitanja o tome kako se u savremenom društvu treba odnositi prema istorijskim ličnostima i spomenicima, posebno onima koji su kontroverzni.
U Beranama je prisutna podeljenost među građanima, a situacija se dodatno komplikuje političkim kontekstom. Spomenik Pavlu Đurišiću postao je simbol različitih ideoloških stavova, a njegovo uklanjanje ili očuvanje može imati dugoročne posledice za društvene odnose u regionu.
U ovom trenutku, sve oči su uprte u mitropolita Metodija i njegovo postupanje. Njegova odluka može uticati na dalji razvoj situacije i na to kako će se rješavati slični problemi u budućnosti. Očekuje se da će dalji koraci biti preduzeti u skladu sa zakonskim normama i odlukama suda. Ovaj slučaj je još jedan u nizu primera gde se susreću tradicija, politika i zakon, a njegov ishod može oblikovati budućnost podsećanja na prošlost u Crnoj Gori.
