U nedavno objavljenoj knjizi „Ajnštajnovi protokoli“, nemački pisac i novinar Peter fon Beker objavio je transkripte privatnih razgovora slavnog naučnika Alberta Ajnštajna iz poslednjih godina njegovog života. Ova knjiga pruža jedinstven uvid u lične misli i osećanja jednog od najuticajnijih fizičara svih vremena.
Razgovori su vođeni između Ajnštajna i njegove devojke Johan Fantove, koja je dokumentovala njihove razgovore u svojim dnevnicima. Ovi zapisi su otkriveni tek 2004. godine, a Beker ih je analizirao kako bi stvorio ovu knjigu. Ajnštajn, koji je preminuo 1955. godine, često je govorio o svojim političkim stavovima, interesovanjima za umetnost i muziku, kao i o svom ličnom viđenju sveta.
U razgovorima, Ajnštajn se opisuje kao „magnet za sve lude ljude“, ističući da ga zanimaju neobične ličnosti i njihova razmišljanja. „Rekonstrukcija njihovog razmišljanja je moj hobi. Duboko mi je žao ovih ljudi, što je takođe razlog zašto pokušavam da im pomognem“, rekao je. Ovi transkripti pružaju uvid u njegov svakodnevni život, uključujući šta je čitao, slušao i o čemu je razmišljao.
Transkripti su pronađeni u Prinstonu, gde je Ajnštajn radio u Institutu za napredne studije. Beker je naglasio koliko je bilo fascinantno zaviriti u um jednog od najpoznatijih ljudi 20. veka. Čak i u poznim godinama, Ajnštajn je bio otvoren za nova saznanja i tolerantan prema različitim mišljenjima, pokazujući živu zainteresovanost za politiku.
Ajnštajn je bio odlučan kritičar kapitalizma i naoružavanja tokom Hladnog rata. U jednom od razgovora iz februara 1954. godine, rekao je: „Da, ja sam stari revolucionar, kao što uvek kažeš – da, jesam, politički sam još uvek Vezuv koji bljuje vatru.“ Kritikujući gomilanje naoružanja, Ajnštajn je takođe govorio o ekstremnom bogatstvu koje se stvara u okviru neograničenog kapitalizma.
Beker je primetio da bi Ajnštajn danas bio protivnik aktuelnih političkih vođa i da bi, zbog svog kritičkog mišljenja, bio suočen sa sličnim pritiscima kao i tokom Makartijeve ere. Njegovo je jevrejsko poreklo dovelo do toga da postane „državni neprijatelj broj jedan“ pod nacističkim režimom, što ga je primoralo da napusti Nemačku i nikada se ne vrati.
Nakon Holokausta, Ajnštajn je podržavao Izrael, verujući da je to neophodno utočište za Jevreje. Međutim, takođe je bio kritičan prema mladom izraelskom društvu, zalagajući se za jednaka prava između jevrejskih Izraelaca i arapskih Palestinaca. „Dirljivo je videti da je istovremeno uvek žestoko zagovarao jednaka prava“, rekao je Beker, naglašavajući koliko su Ajnštajnovi stavovi i dalje savremeni i relevantni.
Kroz razgovore sa Johanom Fantovom, Ajnštajn pokazuje svoju ljudsku stranu, otkrivajući svakodnevna osećanja i misli. Ova knjiga nudi jedinstven pogled na njegov život, ali i na vreme u kojem je živeo. Ajnštajn je ostao otvoren za dijalog i razmenu ideja, pokazujući da je bio više od naučnika – bio je i humanista.
Ova knjiga nije samo biografski prikaz, već i duboka analiza ličnosti jednog od najvećih umova 20. veka. Kroz Ajnštajnove reči, čitaoci mogu da dožive njegovu strast za razumevanjem sveta oko sebe, kao i njegovu hrabrost da se suprotstavi nepravdi. U vremenu kada su glasovi poput njegovog potrebni više nego ikada, „Ajnštajnovi protokoli“ podsećaju nas na važnost kritičkog mišljenja i borbe za pravdu.
