Ajkule na Bahamima su postale predmet istraživanja zbog prisutnosti kokaina, kofeina i lekova protiv bolova u njihovoj krvi, što je otkrila studija objavljena u februaru 2025. godine u časopisu Environmental Pollution. Ova studija pokazuje da su ljudi, kroz svoje aktivnosti, značajno uticali na morski ekosistem, a posebno na životinjske vrste poput ajkula.
Nataša Vosnik, biolog sa Federalnog univerziteta Parana u Brazilu i koautorka studije, ističe da je ovo istraživanje posebno značajno jer se vrši u veoma udaljenom području na Bahamima, gde bi se moglo pretpostaviti da su ajkule manje izložene zagađenju. Međutim, rezultati pokazuju suprotno. U istraživanju je uhvaćeno 85 ajkula iz pet različitih vrsta u blizini ostrva Eleutera, a naučnici su analizirali uzorke krvi ovih životinja na prisustvo više od dvadeset različitih supstanci, uključujući antibiotike, antidepresive i opioide.
Analiza je pokazala da je kod 28 ajkula iz tri vrste—karipske grebenske ajkule, sive tigar ajkule i limun ajkule—pronađen merljiv nivo barem jedne od supstanci, posebno kokaina, kofeina i lekova protiv bolova kao što su diklofenak i paracetamol. Ove supstance, koje su legalne i široko rasprostranjene, ukazuju na sveprisutno zagađenje koje dolazi iz ljudskih aktivnosti.
Uprkos tome što je otkrivanje kokaina, kao ilegalne supstance, privuklo posebnu pažnju, Vosnik naglašava da prisustvo legalnih supstanci kao što su kofein i farmaceutski proizvodi može biti jednako alarmantno. Ove supstance se često zanemaruju, iako njihova prisutnost u ekosistemu ukazuje na ozbiljan problem koji zahteva preispitivanje ljudskih navika i ponašanja.
Prethodna istraživanja su se uglavnom fokusirala na uticaj zagađenja na beskičmenjake i košljoribe, dok su ajkule bile zapostavljene. Istraživači su se odlučili da obave ovo istraživanje zbog pretpostavke da turizam i sve veće zagađenje utiču na morski život u ovoj regiji. Nedavna analiza otpadnih voda sa ostrva Nantaket je pokazala visoke nivoe metabolita kokaina, što dodatno potvrđuje da se supstance iz ljudskog sveta nalaze u morskim staništima.
Osim što su pronađene supstance, podaci su pokazali da ajkule sa kontaminiranom krvlju imaju promene u određenim biološkim markerima. Iako istraživači još ne znaju da li su te promene štetne, smatraju da bi mogle uticati na ponašanje ajkula. Vosnik naglašava da su najvažnije posledice po zdravlje i stabilnost populacija ajkula, a ne povećana agresivnost prema ljudima.
Ovo istraživanje dolazi u vreme kada su naučnici već proučavali uticaj kokaina na ajkule u blizini Rio de Žaneira. Dok je prethodna studija analizirala jetra i mišićno tkivo ajkula, nova studija se fokusira na krv, koja može bolje odražavati skoriju izloženost drogama.
Naučnici se slažu da hronična izloženost ovim supstancama može imati negativne efekte koji su još uvek nedovoljno razumljivi. „Naša primarna briga je uticaj na zdravlje ajkula i stabilnost njihovih populacija“, rekla je Vosnik.
Ovo istraživanje dolazi nekoliko godina nakon dokumentarca „Cocaine Sharks“, koji je proučavao kako ajkule reaguju na stimulans sličan kokainu. Istraživače je zanimalo da li bi ajkule tražile stimulans umesto hrane, s obzirom na to da velika količina kokaina koja se transportuje ka Sjedinjenim Američkim Državama često završava na obalama Floride.
Cilj svih ovih istraživanja je da se utvrdi ozbiljnost problema i kako bi se pronašla rešenja koja će omogućiti očuvanje morskih ekosistema i zaštitu ugroženih vrsta. Potreba za daljim istraživanjima je očigledna, jer zagađenje mora predstavlja pretnju ne samo morskim predatorima, već i celokupnom ekosistemu.
