Veštačka inteligencija (VI) je postigla značajan korak u oblasti biologije, omogućivši naučnicima sa Univerziteta Stanford da kreiraju nove viruse uz pomoć algoritama. U istraživanju su odabrali 302 dizajna za laboratorijsko testiranje, od kojih je 16 pokazalo funkcionalnost. Važno je napomenuti da se radi o bakteriofazima, virusima koji napadaju bakterije, a ne ljude. Ova tehnologija potencijalno može pomoći u borbi protiv bakterija otpornih na antibiotike, što predstavlja značajnu prekretnicu u medicini.
Međutim, ova dostignuća postavljaju ozbiljna etička i bezbednosna pitanja. Šta ako se tehnologija koristi za stvaranje opasnih patogena? Profesorka Valentina Arsić Arsenijević, mikrobiolog sa Medicinskog fakulteta u Beogradu, naglašava da bi rezultati ovakvih istraživanja trebalo da se posmatraju kritički. Ona veruje da nije reč o velikom naučnom proboju, već o trenutku kada se rezultati predstavljaju u pozitivnoj konotaciji.
Arsić Arsenijević ukazuje na to da se veštačke strukture u biologiji razvijaju već decenijama i da bi trebalo imati u vidu prethodna iskustva sa laboratorijskim modifikacijama. Bakteriofagi su, za razliku od virusa koji inficiraju ljude, specijalizovani za napad na bakterije. Van domaćina, oni su inertni i zavise od tuđih ćelija za replikaciju. Ova zavisnost od domaćina čini njihovu manipulaciju potencijalno rizičnom.
Pitanje koje se postavlja jeste da li bi bakteriofagi mogli zameniti antibiotike u borbi protiv bakterijskih infekcija. Iako postoji mogućnost primene bakteriofaga u lečenju bakterija otpornih na antibiotike, Arsić Arsenijević naglašava potrebu za oprezom. U prirodi već postoje supstance sa antimikrobnim dejstvom, a svaki novi tretman zahteva individualni pristup jer različiti ljudi mogu različito reagovati na iste lekove.
Profesorka ističe i važnost etičkih procedura u Srbiji koje istraživanja moraju da prođu. Naime, svako naučno istraživanje zahteva odobrenje etičke komisije, a postoji i Etički odbor Srbije. Ona se osvrće na svoje iskustvo s istraživačkim projektom koji je uključivao rad sa novim virusima i naglašava da nepromišljena istraživanja mogu imati nesagledive posledice.
Veštačka inteligencija se oslanja na velike količine podataka koje su prethodno generisali ljudi. Arsić Arsenijević smatra da je važno da ljudi zadrže kritički odnos prema odgovorima koje dobijaju od VI, jer su algoritmi samo tendenciozno nahranjene baze podataka. Ona naglašava da, ako se ne uključimo u analizu i kritiku informacija koje dobijamo, možemo se suočiti sa opasnim situacijama.
Iako je veštačka inteligencija postigla značajne rezultate, profesorka smatra da bi ljudska kontrola nad tehnologijom trebala ostati prioritet. „Ne smemo dozvoliti da alati kontrolišu čoveka. Ako to dozvolimo, onda smo se dehumanizovali“, upozorava ona. Dokle god čovek kontroliše alate i ima pozitivnu nameru, tehnologija može biti korisna.
U zaključku, istraživanje i razvoj bakteriofaga i drugih bioloških sistema uz pomoć veštačke inteligencije donose mnoge mogućnosti, ali i izazove. Potrebno je zadržati oprez i kritički pristup kako bi se osiguralo da naučna dostignuća donesu korist čovečanstvu, a ne dodatne rizike. U eri kada su biološke inovacije sve prisutnije, važno je postaviti etičke okvire i osigurati da nauka služi dobru, a ne zlu.
