Ujedinjene nacije (UN) se suočavaju sa ozbiljnim izazovima u svojim globalnim operacijama pomoći, nakon što je administracija bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa uvela 90-dnevnu suspenziju finansiranja. Ova odluka je primorala agencije UN da preduzmu hitne mere kako bi se prilagodile novonastalim okolnostima.
Filipo Grandi, šef Agencije UN za izbeglice (UNHCR), koja se bavi pružanjem pomoći više od 122 miliona ljudi prisilno raseljenih iz svojih domova širom 136 zemalja, izdao je hitna uputstva zaposlenima. U tim uputstvima, Grandi je naglasio potrebu za momentalnim smanjenjem troškova, uključujući odlaganje naručivanja novih zaliha osim u hitnim slučajevima. Ove mere su neophodne kako bi se umanjio uticaj finansijskih poteškoća koje su nastale usled smanjenog budžeta.
S obzirom na ozbiljnost situacije, Grandi je uveo nekoliko ključnih restrikcija. Zapošljavanje je zabranjeno, a svi postojeći ugovori su zamrznuti. Takođe, obustavljena su sva međunarodna putovanja avionom, što dodatno otežava rad agencije. Ove mere su deo šire strategije kako bi se očuvala sredstva i obezbedila pomoć onima kojima je najpotrebnija, u vreme kada su resursi ograničeni.
Smanjenje finansiranja od strane Sjedinjenih Američkih Država predstavlja ozbiljnu pretnju globalnim naporima u pružanju humanitarne pomoći. Mnoge agencije UN zavise od sredstava koja dolaze iz SAD-a, a ovakve odluke mogu dovesti do smanjenja obima i kvaliteta pomoći koja se pruža najugroženijim grupama. Ovo posebno pogađa izbeglice, interno raseljene osobe, kao i druge ranjive zajednice koje su već na margini društva.
Prema podacima UNHCR-a, svet se suočava sa rekordnim brojem izbeglica i raseljenih lica. U 2020. godini broj ljudi koji su bili primorani da napuste svoje domove dostigao je 82,4 miliona, a ovaj broj se nastavlja povećavati usled sukoba, progona i klimatskih promena. Ova situacija iziskuje hitnu i kontinuiranu pomoć međunarodne zajednice, a smanjenje finansiranja može imati katastrofalne posledice za mnoge.
Agencije UN se trude da pronađu alternativne načine finansiranja kako bi nastavile sa svojim operacijama, ali bez značajnih sredstava iz SAD-a, njihova sposobnost da reaguju na krize će biti ozbiljno ograničena. U svetlu ovih izazova, važno je da međunarodna zajednica prepozna značaj podrške ovim agencijama i preduzme korake kako bi obezbedila potrebna sredstva.
Osim toga, važno je napomenuti da su reducirani budžeti agencija UN često posledica političkih odluka koje se donose na visokom nivou. Ove odluke, iako mogu biti motivisane unutrašnjim politikama, imaju direktan uticaj na živote miliona ljudi koji zavise od humanitarne pomoći. Smanjenje sredstava može dovesti do povećanja siromaštva, gladi i nesigurnosti, što su sve faktori koji doprinose daljem raseljavanju i krizi izbeglica.
U svetlu ovih izazova, agencije UN pozivaju na hitnu podršku i solidarnost međunarodne zajednice. Održavanje postojećih finansijskih tokova i pronalaženje novih izvora sredstava ključno je za nastavak njihovog rada i pružanje pomoći onima kojima je najpotrebnija. Bez adekvatne podrške, budućnost miliona ljudi suočenih sa krizama ostaje neizvesna.
Na kraju, važno je naglasiti da humanitarna pomoć ne treba da bude privilegija, već pravo svakog pojedinca. U svetlu ovih izazova, globalna zajednica mora ponovo razmotriti kako se finansiraju humanitarni napori i obezbediti da svi oni kojima je pomoć potrebna dobiju neophodnu podršku.
