ZAGREB – Čak 48 posto hrvatskih građana povremeno ili često namerno izbegava vesti, dok osam posto vesti uopšte i ne prati, rezultati su istraživanja Agencije za medije (AEM). Ovi podaci ukazuju na značajan problem sa kojim se suočava novinarstvo i informisanje u Hrvatskoj, ali i šire, u celoj Evropi. U vreme kada su informacije dostupne na svakom koraku, čini se da je sve više ljudi nezainteresovano za tradicionalne medije i vesti koje oni nude.
Prema istraživanju, koje je predstavljeno na pres konferenciji pod nazivom „Demokratija u doba TikToka i izbegavanja vesti“, direktor AEM-a Josip Popovac naglasio je važnost medijske i zakonodavne regulacije u svetu gde se širenje vesti, ali i dezinformacija, sve više oslanja na društvene mreže. On je ukazao na to kako se tradicionalni mediji suočavaju sa smanjenjem svog uticaja dok trend izbegavanja vesti raste među građanima.
Popovac je istakao da je u fragmentarnom mrežnom društvu važno obezbediti minimum zajedničke stvarnosti. „Moramo platforme naterati na to da određeni deo sadržaja mora biti u ponudi naše zajedničke stvarnosti“, rekao je. Ova izjava sugeriše potrebu za zajedničkim normama i standardima koji bi omogućili građanima pristup pouzdanim informacijama. Na taj način se može doprineti društvenoj koheziji i zaštiti demokratskih vrednosti.
S obzirom na to da se više od polovine ispitanika izjasnilo da često izbegavaju vesti, postavlja se pitanje šta uzrokuje ovakvo ponašanje. Mnogi ispitanici naveli su da su preplavljeni informacijama i da im je teško da razlikuju pouzdane izvore od onih koji šire dezinformacije. Pored toga, prekomerna upotreba društvenih mreža i platformi kao što su TikTok i Instagram može doprineti smanjenju interesovanja za duže i dublje analize koje nude tradicionalni mediji.
U vreme kada se pažnja korisnika skreće ka brzim, kratkim sadržajima, tradicionalni novinari se suočavaju sa izazovom da zadrže publiku. Mnogi novinari i mediji pokušavaju da se prilagode novim trendovima, koristeći društvene mreže kao kanale kroz koje dopiru do svoje publike. Ipak, čini se da to nije dovoljno da bi se prevazišao sveprisutni osećaj apatije prema vestima.
Osim promene u načinu na koji se vesti konzumiraju, postoji i sve veći strah od dezinformacija. Istraživanje je pokazalo da su mnogi ljudi svesni postojanja lažnih vesti i dezinformacija, što dodatno doprinosi njihovom nepoverenju prema svim izvorima informacija. Ovaj fenomen može imati ozbiljne posledice po društvo, jer smanjuje angažman građana i njihovu sposobnost da donose informisane odluke.
U takvoj situaciji, regulatori i kreatori politika imaju zadatak da pronađu rešenja koja će podstaći povratak povjerenja u medije. To može uključivati edukaciju građana o prepoznavanju pouzdanih izvora, kao i jačanje zakonodavstva koje se bavi dezinformacijama na mreži. Na taj način se može osigurati da građani imaju pristup tačnim i relevantnim informacijama koje su im potrebne za svakodnevno funkcionisanje u društvu.
Osim toga, potrebno je raditi na jačanju medijske pismenosti među građanima, kako bi bili osposobljeni da kritički analiziraju informacije i izvore iz kojih dolaze. U digitalnom dobu, gde su informacije dostupne na dohvat ruke, važno je da pojedinci imaju alatke kako bi se zaštitili od lažnih vesti i manipulacija.
Na kraju, istraživanje AEM-a ukazuje na značajnu promenu u načinu na koji društvo percipira vesti i informacije. Ukoliko se ovaj trend nastavi, može doći do ozbiljnih posledica po demokratiju i društvenu koheziju. Stoga je ključno da se svi akteri, uključujući medije, vlasti i građane, angažuju na pronalaženju rešenja koja će omogućiti da se vrati poverenje u novinarstvo i da se osigura zdrav informativni ekosistem.
