Povodom 25. godišnjice 5. oktobra, događaja koji je značajno promenio političku i društvenu scenu u Srbiji, u emisiji „Teška priča“ diskutovali su kolumnisti Euronews Srbija: Filip Rodić, Muharem Bazdulj i Ivan Radovanović. Ova diskusija je obuhvatila emocije koje su se osećale tog dana, mitologizaciju 5. oktobra i dugoročne posledice koje je ovaj događaj imao na srpsku politiku. Rodić, kao koautor knjige o 5. oktobru, izrazio je razočaranje ishodom, dok su Bazdulj i Radovanović analizirali uticaj emocija i medija na pad Miloševićevog režima.
U razgovoru su se osvrnuli na ulogu opozicije, međunarodnu podršku i sličnosti sa savremenim protestima, upozoravajući na opasnosti mitologizacije prošlosti i polarizacije društva, koja onemogućava konstruktivan dijalog o budućnosti.
Emocije koje su pratile 5. oktobar predstavljaju ključni deo sećanja na taj događaj. Muharem Bazdulj je naglasio značaj godišnjice i uporedio je sa istorijskim prekretnicama. „U izvornom smislu, jubilarna godišnjica je svaka 25. godišnjica. Tadašnji papa Bonifacije VIII proglasio je 1300. godinu jubilarnom godinom, i svaka 25. godina je postajala jubilarnom. Smatram da je 5. oktobar prvi put doživeo jubilarnu godišnjicu i da je to pravi trenutak za razgovor o tom datumu,“ rekao je Bazdulj.
Filip Rodić, koji je bio prisutan na ulicama tokom 5. oktobra, opisuje snažan emotivni naboj tog dana. „Sećam se da sam tog 5. oktobra radio u Beti i bio na ulici. Osećao sam taj isti naboj kao novinari danas. Kada se sve završilo, otišao sam u prostorije Građanskog saveza Srbije i prolazio pored razlupane parfimerije Marka Miloševića. Sećam se da sam tada osetio ogromnu sreću, ponosan na to što je sve proteklo mirno, osim nekoliko oštećenih objekata,“ rekao je Rodić.
U vezi sa mitologizacijom 5. oktobra, Ivan Radovanović kritikuje tendenciju stvaranja svetih trenutaka u srpskoj istoriji. „Ono što mi smeta kod 5. oktobra je potreba za mitologizacijom. Imamo toliko ‘svetih trenutaka’ da ne možemo odrediti koji su to. Francuzi imaju Pad Bastilje, Amerikanci 4. jul, a mi imamo previše datuma. Sve to je zloupotrebljeno i ponavljano bez smisla,“ istakao je Radovanović.
On je dodao da 5. oktobar postaje tema o kojoj se može raspravljati samo ako se ljudi spremni suočiti sa njenim posleratnim posledicama. „Danas se svi bave 6. oktobrom, a kada ih pitaš zašto, ne znaju da objasne. Napravili su propuštenu šansu od 5. oktobra, ali to nije bila propuštena šansa, jer se vlast promenila,“ naglašava Radovanović.
Diskusija je pokazala da se emocije i sećanja na 5. oktobar oblikuju kroz prizmu ličnih iskustava i političkih stavova. Ovi autori su se složili da je važno ne zaboraviti događaje iz prošlosti, ali i biti oprezan prema načinu na koji se ti događaji interpretiraju i koriste u savremenoj politici.
Mitologizacija prošlosti može dovesti do polarizacije društva i otežati dijalog o budućnosti. U tom smislu, važno je da se svaki istorijski događaj sagleda kritički, kako bi se izbeglo stvaranje lažnih narativa koji mogu imati negativne posledice za društvo.
U svakom slučaju, 5. oktobar ostaje važna tačka u srpskoj istoriji, a njegovo obeležavanje može poslužiti kao podsticaj za konstruktivan dijalog o budućnosti. Emisija „Teška priča“ pružila je platformu za razmatranje ovih tema, što ukazuje na potrebu za daljom analizom i razumevanjem složenosti srpske političke prošlosti.
