Plastika u okeanima predstavlja ozbiljnu pretnju raznolikosti morskog života, a nova istraživanja pokazuju da čak i male količine plastike mogu biti smrtonosne za mnoge vrste. Ova upozorenja dolaze od stručnjaka iz organizacije Ocean Conservancy, koji su analizirali podatke o ugroženim vrstama i njihovom unosu plastike, uprkos globalnim naporima da se smanji plastično zagađenje.
U studiji objavljenoj u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences, istraživači su pokušali da utvrde koje vrste plastike su najopasnije. Među njima su meka i fleksibilna plastika, kao što su kese i ambalaža za hranu, kao i tvrda plastika koja dolazi iz fragmenata i celih predmeta poput boca. Ova istraživanja su otkrila da su smrtonosne doze plastike za morske životinje mnogo manje nego što se obično misli.
Naučnici su analizirali obdukcije 10.412 životinja širom sveta, uključujući morske ptice, kornjače i sisavce. U ovoj analizi, gotovo polovina svih morskih kornjača, trećina morskih ptica i 12% morskih sisavaca su imali plastiku u digestivnom traktu u trenutku smrti. Čak jedna od pet zabeleženih životinja unela je plastiku u organizam, često različitih vrsta.
Istraživači su primetili da su guma i tvrda plastika posebno opasne za morske ptice, dok su morski sisavci više ugroženi mekom plastikom i ribarskom opremom. Kornjače su stradale od obe vrste plastike. Prema podacima studije, unos manje od količine plastike jednake tri kocke šećera kod morskih ptica, poput atlantskog tupika, ili nešto više od dve bejzbola kod kornjača, povećava verovatnoću smrti do 90%. Za morski sisavce, poput delfina, količina plastike jednaka jednoj fudbalskoj lopti ima istu verovatnoću smrtnog ishoda.
Nikolas Malos, potpredsednik programa Ocean Conservancy, ističe da ova istraživanja jasno pokazuju da je plastika u okeanima egzistencijalna pretnja za morski život. Unošenje plastike nije jedini način na koji je morski život ugrožen; zaplitanje u plastiku i toksične hemikalije koje se oslobađaju iz plastike dodatno pogoršavaju situaciju.
Naučnici procenjuju da više od 11 miliona tona plastike svake godine završi u okeanu, a većina od toga je jednokratna plastika. Ova količina je ekvivalentna tome da svake minute jedan kamion smeća završi u okeanu. Od 1986. godine, godišnja akcija čišćenja obala organizacije Ocean Conservancy okupila je više od 19 miliona volontera koji su uklonili više od milion kilograma otpada sa plaža i vodenih tokova.
Uprkos ovim naporima, mnoge vlade sveta pokušavaju da pronađu načine da se bore protiv plastičnog zagađenja i postavljaju ciljeve zasnovane na naučnim dokazima kako bi donosile informisane političke odluke. Dr Čelsi Ročman, glavna autorka studije, naglašava da ovo istraživanje pruža važnu osnovu za donošenje odluka koje mogu bolje zaštititi biodiverzitet.
U svetlu ovih informacija, jasno je da je plastično zagađenje jedan od najvažnijih ekoloških problema našeg vremena, koji zahteva hitnu akciju na globalnom nivou. Uključivanje zajednica, obrazovanje o uticaju plastike na životnu sredinu i razvoj održivih alternativa plastici su ključni koraci ka očuvanju morskog života i zaštiti našeg planeta. Potrebno je više svesti i akcije kako bi se smanjio unos plastike u okeane i zaštitila raznolikost morskog života koja je od suštinskog značaja za zdravlje ekosistema.
